Отпор лошем времену

Шта радити и како живети у лошем времену? Ако ћемо седети скрштених руку и чекати да лоше време прође или се крити или се стално склањати и бежати, у томе ће нам и живот проћи. Доброг времана ретко кад је било кроз људску историју, поготово кроз ову нашу србску. Често чујемо како је за много лоших ствари крива држава. На пример, за стање у култури, образовању, војсци, очувању националних интереса и свега осталога што је битно и вредно. Не ваља нам ни Црква, ни владике, ни свештенство, а заборављамо често своју улогу у свему томе. Какви смо ми? Ако је само до Цркве и државе, како онда наши преци преживеше времена када нисмо имали државу, како очуваше веру када су цркве правили по шумама, по скровитим местима да их не би непријатељ скрнавио и палио? Како то да смо најпоноснији на претке који дана доброг времена не видеше? То што је вредно они су носили у себи, а лоше време је само истакло њихову унутрашњу лепоту и та лепота је оно чиме се ми данас поносимо.

Оно чиме се још данас поносим су ови људи с којима се заједно борим против нашег лошег времена. Градећи наш летњиковац, ми се на свој начин боримо и против онога што је лоше у држави и онога што је лоше у Цркви тако што и држави и Цркви дајемо најбоље од себе што у овом моменту можемо. Знам да није много, али ово је тек почетак и мислим да ћемо наставити да се боримо и након што завршимо овај почетни подухват.

Када већ помињем лоше време не могу да га не поменем и у метеоролошком смислу. Зима, снег, киша, ветар мењају се из дана у дан, а летњиковац напредује. Цигле са гомила полако нестају, нова тура песка је стигла, а браћа Таковци са зимсим капама на главама, сваки на својој позицији. Неко за мешалицом, неко тера колица са песком, неко зида, неко додаје цигле, неко фугује између редова…

Фотографије су од пре неки дан и од данас: