Задужбина
Раније се уместо речи ,,задужбина“ користила ,,задушбина“ за зграду која би се градила за нечији спомен, за душу (Википедија). Од срца а за душе наше, наших најближих, да се види да смо некада овде живели, да оставимо свој траг будућим поколењима, скуписмо се ми мештани села Такова са својим свештеником Ацом Пејовићем око ове наше задужбине. Летњиковац који направисмо за ово кратко време вреди много више од уложеног новца који смо скупили и ми сами и уз помоћ вас, драги наши пријатељи. Вреди више и од времена које смо утрошили, више и од рада и труда који смо уложили. Вреди јер је уз сваку греду, уз сваку летву, уз сваку циглу ту уграђено и пуно љубави, и нас који смо из дана у дан долазили у радној одећи и вас који сте нас пратили како напредујемо и помагали.
Није још време да се захваљујемо јер, ако Бог да, сви радови око летњиковца биће окончани на пролеће пред црквену славу, Ђурђевдан. Тада смо планирали и да се сви окупимо и да се званично захвалимо како доликује свима који су учествовали са нама у овом подухвату. Заиста је права радост да смо се окупили, прво ми људи из села који смо све и покренули, а затим и сви остали који су нам прилазили. Од наших многобројних фирми које су се одазвале и помогле, преко наших драгих пријатеља из дијаспоре (нарочито српске дијаспоре из Чикага и Миленка Матовића као њиховог представника), затим појединаца из Београда, Горњег Милановца, Чачка, из села из околине Такова. Тешко је све и пребројати и свих се сетити сад у овом тренутку мени који пишем ове редове, али ћемо након завршетка радова отворити књиге прилога, погледати све признанице и рачуне (јер је евиденција о сваком динару педантно вођена) и свима вама, драги наши пријатељи, упутити достојне захвалнице.
Као што већ поменух, највећа вредност је то што смо се окупили и што након завршетка радова везаних за летњиковац планирамо, ако Бог да, да наставимо у истом правцу. Ваља нам уредити нашу црквицу. Унутрашњост цркве није баш у репрезентативном стању, а наша је жеља да је уредимо тако да засија пуним сјајем. Богу хвала, ми Срби имамо чиме да се поносимо. Преци су нам оставили много задужбина. Имамо пуно важних културно-истоијских споменика, али овај је заиста посебан и заслужује много више нашег труда и љубави. Љубави имамо, за труд смо спремни и са Божијом помоћу можемо много.
