Претрага за:
Задужбина

Раније се уместо речи ,,задужбина“ користила ,,задушбина“ за зграду која би се градила за нечији спомен, за душу (Википедија). Од срца а за душе наше, наших најближих, да се види да смо некада овде живели, да оставимо свој траг будућим поколењима, скуписмо се ми мештани села Такова са својим свештеником Ацом Пејовићем око ове наше задужбине. Летњиковац који направисмо за ово кратко време вреди много више од уложеног новца који смо скупили и ми сами и уз помоћ вас, драги наши пријатељи. Вреди више и од времена које смо утрошили, више и од рада и труда који смо уложили. Вреди јер је уз сваку греду, уз сваку летву, уз сваку циглу ту уграђено и пуно љубави, и нас који смо из дана у дан долазили у радној одећи и вас који сте нас пратили како напредујемо и помагали.

Није још време да се захваљујемо јер, ако Бог да, сви радови око летњиковца биће окончани на пролеће пред црквену славу, Ђурђевдан. Тада смо планирали и да се сви окупимо и да се званично захвалимо како доликује свима који су учествовали са нама у овом подухвату. Заиста је права радост да смо се окупили, прво ми људи из села који смо све и покренули, а затим и сви остали који су нам прилазили. Од наших многобројних фирми које су се одазвале и помогле, преко наших драгих пријатеља из дијаспоре (нарочито српске дијаспоре из Чикага и Миленка Матовића као њиховог представника), затим појединаца из Београда, Горњег Милановца, Чачка, из села из околине Такова. Тешко је све и пребројати и свих се сетити сад у овом тренутку мени који пишем ове редове, али ћемо након завршетка радова отворити књиге прилога, погледати све признанице и рачуне (јер је евиденција о сваком динару педантно вођена) и свима вама, драги наши пријатељи, упутити достојне захвалнице.

Као што већ поменух, највећа вредност је то што смо се окупили и што након завршетка радова везаних за летњиковац планирамо, ако Бог да, да наставимо у истом правцу. Ваља нам уредити нашу црквицу. Унутрашњост цркве није баш у репрезентативном стању, а наша је жеља да је уредимо тако да засија пуним сјајем. Богу хвала, ми Срби имамо чиме да се поносимо. Преци су нам оставили много задужбина. Имамо пуно важних културно-истоијских споменика, али овај је заиста посебан и заслужује много више нашег труда и љубави. Љубави имамо, за труд смо спремни и са Божијом помоћу можемо много.

Летњиковац се налази са леве стране када се иде стазом према Цркви брвнари
Изглед летњиковца са предње стране
Југозападна страна летњиковца
Западна страна летњиковца
Североисточна страна летњиковца
Југоисточна страна летњиковца
Улаз (са рампом, прилагођен за потребе људи са инвалидитетом), ходник са улазом у тоалет
Ходник до тоалета
Улаз у летњиковац
Мини кухиња (зидани шпорет, радни део у средини где ће бити постављена камена плоча и десно судопера)
Простор за седење, планирано је да се направе столови и клупе где ће моћи да се смести око 30 људи
Детаљи, храстове греде и источни зид где је планирано да се убаци стакло и затвори источна страна
Још није крај

Иако је према званичном међународнм календару година завршена и кренула нова, у Такову смо у 9ч првог дана 2022. године наставили где смо стали. Као да година није још завршена и да до краја има још 13 дана 🙂 Поштено, не би ни имало смисла да нас нова година претекне, да крене пре него завршимо са зидарским пословима и фином дорадом зидова. Биће још неки радни дан пре Бадњег дана када планирамо окупљање и желимо да нам летњиковац буде сређен и уредан. До тада свако добро и срећан данашњи празник Оци!

Сала за седење (припрема материјала за фуговање) – летњиковац Таково
Тоалет – летњиковац Таково
Спољни северни зид (у току фуговање) – летњиковац Таково
Дрво премазано заштитнм лазуром
Унутрашњи северни зид – летњиковац Таково
Чишћење цигле након попуњавања фуга
Зидани шпорет са радним столом и судопером – летњиковац Таково
Лето Господње 2021.

Година се ближи крају, своде се рачуни за претходну и праве планови за следећу. Богу хвала урадило се доста у Црквеној општини Савинац која обухвата Цркву Светог Ђорђа у Такову, Цркву Светог Саве на Савинцу и Цркву рођења Светог Јована Крститеља која припада селима Озрем и Доњи Бранетићи. Све три цркве су поверене на бригу црквеном одбору који чине парохијани ових села, на челу са свештеником Александром Пејовићем.

Таково

У Такову јуче лепа слика, подмладак се скупио у порти Цркве брвнаре. Припремамо се за Бадње вече, сређујемо порту и летњиковац:

Радови у летњиковцу се приводе крају за ову годину. Оно што смо планирали смо урадили и још смо мало и пребацили. Приводимо крају зидарске радове и то оне завршне, фуговање и чишћење цигли.

Оно што планирамо на пролеће то су завршни радови који обухватају постављање камена на стазу и тротоаре око летњиковца као и на под унутар самог објекта. Планира се уређење тоалета и кухиње која ће имати зидану пећ, затим уградња каменог лавабоа и постављање помоћних кухињских делова. На крају, планирано је и постављање расвете, израда столова и клупа и застакљивање источног зида. Дакле, надамо се да ће све бити спремно пред славу цркве – Ђурђевдан. У преговорима смо са Заводом за заштиту споменика око реновирања саме цркве, али о томе ћемо у некој од наредних објава.

Савинац

На Савинцу је такође доста тога урађено у протеклој 2021. години. Пре свега захваљујући труду нашег свештеника и његове породице, која на радост свих нас живи ту у кући унутар савиначког црквеног дворишта и домаћински управља овим црквеним добром. Вредне руке, а пре свега осећај за лепо наше попадије Маје и предузимљивост нашег оца Александра, довели су до видне промене на боље, како унутар саме савиначке цркве тако и читавог дворишта и парохијског дома. У цркви, сваки је празник дочекан свечано. Црква увек украшена пре свега драгом дечицом која из недеље у недељу, из празника у празник долазе заједно са својим родитељима, а потом и трудом наше Маје која не штеди ни времена ни труда да увек да неки свој печат да што лепше сви заједно дочекамо празник и саму Литургију. Црква је увек педантно сређена, увек у цвећу и пригодној декорацији. Испред цркве, такође све уредно и чисто, улепшано цвећем у жардињерама.

У овој години, наши домаћини су се потрудили да се замени ограда око читавог дворишта, раскрчи и среди обала изнад куће и изнад дворишта, да се споменици крајпуташи који су привремено склољени, класификују, протумаче и сложе. Такође, уређен је вајат кнеза Милоша, а иконе и ручни радови који су били склоњени на таван овог здања, сређени и изложени у самом вајату. Оно што ће сигурно значити свим парохијанима у будућим окупљањима је пројекат изградње тоалета који ће се моћи користити уласком из самог дворишта, али и из просторија парохијског дома. Објекат је озидан и укровљен, а завршетак радова је предвиђен у предстојећим месецима нове године. Оно што се планира за следећу годину је набавка црепа и препокривање крова свештеничке куће.

Јовање, Озрем/Доњи Бранетићи

Прича везана за ову цркву је лепа и опширна и њој ћемо посебно посветити један чланак ако Бог да у наредном периоду. За ову прилику ћу само издвојити неке од радова који су урађени у протеклој 2021. години. Радова је било у самој цркви, али и у новоизграђеној сали парохијског дома. У цркви је завршено постављање пода од грабовичког камена, са бордурама и украсним розетама. Иконостас који је даривала Црква Свете Тројице из Горњег Милановца је сређен, испескиран, а тренутно је у фази прераде и припреме за уградњу. Иконостас је урађен у дрвету у техници дубореза.

У сали је урађен под, сређена тераса, уграђена столарија а двориште је комплетно ограђено.

Урађено је доста, хвала Богу, али оно највредније што нам је ова година 2021. донела је сабрање, братско удруживање око виших циљева и инсистирање свих, али посебно нашег свештеника Александра да све што радимо буде часно и поштено, уз поштовање свих у ланцу, од црквених преко државних институција до свих нас међусобно. Јер, како Св. апостол Павле у својој Химни љубави каже:

,, … И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.“

Отпор лошем времену

Шта радити и како живети у лошем времену? Ако ћемо седети скрштених руку и чекати да лоше време прође или се крити или се стално склањати и бежати, у томе ће нам и живот проћи. Доброг времана ретко кад је било кроз људску историју, поготово кроз ову нашу србску. Често чујемо како је за много лоших ствари крива држава. На пример, за стање у култури, образовању, војсци, очувању националних интереса и свега осталога што је битно и вредно. Не ваља нам ни Црква, ни владике, ни свештенство, а заборављамо често своју улогу у свему томе. Какви смо ми? Ако је само до Цркве и државе, како онда наши преци преживеше времена када нисмо имали државу, како очуваше веру када су цркве правили по шумама, по скровитим местима да их не би непријатељ скрнавио и палио? Како то да смо најпоноснији на претке који дана доброг времена не видеше? То што је вредно они су носили у себи, а лоше време је само истакло њихову унутрашњу лепоту и та лепота је оно чиме се ми данас поносимо.

Оно чиме се још данас поносим су ови људи с којима се заједно борим против нашег лошег времена. Градећи наш летњиковац, ми се на свој начин боримо и против онога што је лоше у држави и онога што је лоше у Цркви тако што и држави и Цркви дајемо најбоље од себе што у овом моменту можемо. Знам да није много, али ово је тек почетак и мислим да ћемо наставити да се боримо и након што завршимо овај почетни подухват.

Када већ помињем лоше време не могу да га не поменем и у метеоролошком смислу. Зима, снег, киша, ветар мењају се из дана у дан, а летњиковац напредује. Цигле са гомила полако нестају, нова тура песка је стигла, а браћа Таковци са зимсим капама на главама, сваки на својој позицији. Неко за мешалицом, неко тера колица са песком, неко зида, неко додаје цигле, неко фугује између редова…

Фотографије су од пре неки дан и од данас:

Спољни радови

Данас смо затрпавали канале намењене цевима за воду и кабловима за струју, копали јаму за санитарну кацу и јаму за шахту за воду. Наравно, пре тога смо све канале ископали и поставили инсталације. Цигла за зидове тоалета и кухиње стигла, убачена у летњиковац и следеће је на реду зидање. Пре неколико недеља успели смо да поставимо капке на маије. Одмичемо добро, приводимо крају радове за ову годину, Богу хвала све по плану. Ентузијазам нас још држи иако смо сви притиснути личним обавезама и не успевамо да се одазовемо баш на сваки позив, али напредујемо са радовима. Најважније је да нисмо стали ни у једном моменту. Можда би се тај осећај који нас носи најбоље могао дочарати путем слике која ми се данас урезала: Сале и ја држимо неке каблове да их багер не закачи док копа, кад се на путу појављује бели комби. Улеће Паун комбијем у двориште, а кроз прозор комбија му вири осмех вредан као џак пун пара. Драго му што нас види и што је успео да дође и данас 🙂 Тај његов задовољни осмех се може још боље разумети ако се узме у обзир и његова тврдња да је овај његов труд око летњиковца у ствари његов потпис и потврда да је живео.

Паун се смешка 🙂

Ево мало слика од постављања капака на маије до данас:

Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Таково, летњиковац
Краљеви тротоара

Да живимо у граду и када бисмо за неке људе рекли да су краљеви тротоара, прва помисао би била да се ради о неким пробисветима, мангупима или у крајњем случају неким сумњивим типовима. Колико год размишљао и покушавао да их ставим у позитиван контекст тешко бих могао другачије да их замислим. Чак потражих по интернету неку дефиницију за краљеве тротоара, али једино што нађох је објашњење везано за краљице:

Kраљица тротоара
Радница паркинг сервиса која одлучује о судбини погрешно паркираних возила и оних чије паркирање није плаћено.

Kраљица тротоара
Жена, која није најбоље утврдила вожњу.

… и она по мом скромном мишљењу најбоља:

Kраљица тротоара
Позамашна, кршна девојка или жена са цегерима у обе руке. Мож’ само да се склониш на коловоз.

(извор Вукајлија)

Међутим, када одавде из Такова кажемо да су данас овде око летњиковца на бетонирању стазе и тротоара радили неки људи предвођени мајстором Нешом Пауновићем, не могу другачије да их назовем него краљевима. Да их не набрајам све народски речено ,,поименце“, ево их на фотографијама испод:

Детаљи

Мајстори Шоле и Милан су завршили свој део посла. Дрво је обрађено, уграђено и спремно за фарбање. У унутрашњем делу летњиковца у Такову следе зидарски радови у делу где ће се налазити кухиња и тоалет. Око објекта је планирано бетонирање тротоара и стазе. Бетон ће бити подлога за облагање каменом који ће бити постављен и на под летњиковца, као и на цоклу. Има још доста посла пред нама и трудићемо се да што више урадимо пре зиме, колико нам то временске прилике и финансије буду дозволиле.

Нисам сигуран колико овим путем могу да пренесем лепоту самог дрвета и елемената који су направљени вештом руком мајстора, али ево чисто ради илустрације фотографија детаља:

До тебе је

,,Ако сијаш сјајно је, ако мрачиш мрачно је. До тебе је.“ Ово су мудре мисли покојног Небојше Глоговца. Лебде изад Такова ових дана, а ја се случајно накачих на ту фреквенцију јутрос и од тада ми се мотају по глави, па се читав дан преиспитујем. Сијам ли или мрачим? Међутим много је лакше видети друге, лакше је рећи: ,, Види овог како мрачи“ или ,, Види овог како сија“ него испитати себе.

Још о једној ствари размишљам данас. Док смо загледали летљиковац и дивили се мајсторским рукама које су педантно паковале храстове стубове, греде и летве у једну складну архитектонску целину, Неђо подели са мном, онако у пролазу, још једну мудролију, не мање вреду од оне Небојшине: ,, Не волим кад у екипи у којој радим, неко почне да тврди да нешто не може да се уради. Таквог одмах склањам из екипе. Уноси негативну енергију, а нема тога шта човек не може да направи ако се потруди.“

И да не мрачим више, потрудио сам се да и данас нешто напишем.

Србски или српски

Пре неколико дана наишао сам на један много занимљив чланак. Ево дела текста:

,, … Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв „српски” нaписaн y oбликy „србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: „Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”. Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик „србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б.

Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк „Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe „Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик „србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик „сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao „сjeрбски”.

 Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe „срБски” мeњa y „срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe „Вyкoвe Рeфoрмe”«, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.“

Комплетан текст може се прочитати на веб сајту Приручник.рс.

Можда ово некоме није ни битно. Знам многе којима није битан ни српски ни србски. Било како било, знам и неке који су данас развили србски барјак и поставили га на врх летњиковца у порти Цркве брвнаре у Такову.

Чиста хемија

Кад радиш нешто у дворишту, обично дођу комшије да помогну. Онда у паузи крене и прича. Данас је била у оптицају једна јако лепа прича из које ћу издвојити само једну реченицу. Отац једног од нас прича како је то некада било и каже за свог комшију и четрдесотогодишњег пријатеља: ,, Ми смо, ми старије генерације, ми смо се волели!“ Затим је додао:,, Свашта смо преживели и тешке речи и битне животне тренутке и препирке, али смо се волели!“

Како је ретко ово чути а да не звучи сладуњаво или патетично или (далеко било) настрано или из неког интереса… Слично доживљавам све ове људе који се мењају на нашој ,,таковској позорници“ из дана у дан. Један дан видим једне, други дан друге, трећи дан треће, мењају се, али свака смена доноси напредак, јер наш објекат расте сваким новим даном, а главни разлог због којег расте је управо то што сви ми доносмо, а то је љубав. Из љубави долазимо, из љубави одвајамо време које нико од нас нема, јер сви смо у неком свом послу и обавезама, из љубави одвајамо нека средства и труд, без намере и потребе да нам то неко некад врати или надокнади. Из љубави се улажемо у нешто што је наше, заједничко, јер знамо да је највећа вредност овога што радимо управо у томе што смо се удружили, што проводимо време заједно, што у ходу решавамо заједничке проблеме и што на том заједничком путу пазимо једни на друге.

Тешка физика

Живимо у времену када је лакше доћи до астрофизичара него до доброг мајстора. Када ти при том тај мајстор (Шоле) каже да му додаш један од ових прелепих масивних храстових стубова, схватиш да је потребно применити у пракси многе од закона који се уче на часовима физике у основној и средњој школи. Ако на све то додамо и онај (мало измењени) виц о томе шта је теже, кило гвожђа или кило храстовине (проверено кило храстовине), добићемо одговор на питање, зашто баш овакав наслов?

Стварно су претешки храстови стубови и греде, али људи моји, колико је то лепо дрво, како је импресивна та његова структура, та боја и шаре… па тај мирис огољеног дрвета помешан са благом паљевином насталом услед обраде моћним алатима… једноставно речено, са великим задовољством сам гледао како полако наша грађевина добија почетне обрисе.

Виша математика

– Дај… придржи ми ово, али окрени за 180 степени… не, не тако… држи равно ка мени и онда заротирај.

– Мислиш овако?

– Ма не, стави доле на постоље и онда узми нормално у руке, па онда само заротирај, али не ка себи него ка мени али да овај део овде дође на горњу страну.. чекај, стани. Овако.. пусти постоље и окрени нормално предњу страну и онда…

Нисам имао прилику раније да држим у рукама пеглу за варење пластичних водоводних цеви, али договорисмо се некако на крају и завршисмо посао.

Откопана земља на месту где ће бити стаза до летњиковца и насут шљунак, извучене цеви за воду и канализацију, обележен правац за копање до септичке јаме. Припремљено све за израду тротоара и најважнија ствар за данас, дотерана грађа која ће требати сутра мајсторима за дрво да почну радове. Цреп стигао још крајем прошле недеље…

Кафа за мајсторе кува се ујутро у 6.45ч.

Можемо ли боље?

Сви смо чули за Други српски устанак, за Таково и Цвети, за Милоша и Обреновиће. Знамо и за Цркву брвнару у Такову, посвећену Светом Ђорђу. Мада, ово коме је посвећена можда и не знају сви Милановчани, јер сретао сам у порти људе баш из Милановца који су свраћали и питали ме да им откључам врата како би ушли да виде цркву, јер никада раније нису улазили унутра. Колико год ми је ово било чудно и немогуће ипак не могу да се не сетим својих првих долазака у црквено двориште. Непокошена трава, свуда около врзина, камени споменици на гомили уз ограду. Прелепа црквица у таквом окружењу деловала је одбачено, запостављено, скрајнуто као да некоме смета што уопште постоји. Да ли је то био резултат међудинастичких сукоба или послератне политике или нечег трећег није ни важно и нећемо у то ни да улазимо. Важно је то да громогласно звуче речи песника:,,ТУ ЈЕ НОВА СРБИЈА СТВОРЕНА…“ Питам се како би црквица изгледала да је у њеној порти нова Швајцарска, Француска, Италија, Енглеска или што да не и Словенија или Хрватска створена или било која друга земља из окружења? Како би село Таково изгледало да је негде другде изнедрило једног Милоша Великог и националну револуцију? Али, овде ћу стати и спустити се на земљу. Немогуће је једном или неколицини обичних смртника маштати о тако крупним стварима. Зато нећемо да маштамо (бар за сад). За сад ћемо ми, група обичних смртника, ентузијаста, локал-патриота и родољуба покушати да урадимо што је до нас. У почетку је било: – Дај да помогнемо свештенику да покоси траву мучи се човек, коси и на Савинцу и овде, треба му баш доста времена да покоси толику површину. После тога, док смо седели уз кафу и ракију после Свете Литургије у порти, паде неком идеја да оградимо мање двориште око црквице како би ту било уредније и лакше за кошење и одржавање и да се скупи нас неколико па да направимо распоред кошења. Брзо смо се организовали, скупили новац донацијама људи из села, нешто грађе и алата, одвојисмо једно 4-5 субота и направисмо ограду. Направисмо и паркинг на улазу у црквено двориште јер и то је била једна од болних тачака, да поред оволике порте људи немају где да се паркирају него се закрчи читав пролазни пут када је неко веће окупљање. Како нас је недељом и празницима бивало све више на Светој Литургији у нашој црквици, ношени успехом претходних акција смислили смо да би ваљало направити неки мањи објекат, неки трем или летњиковац, где бисмо могли сви да седнемо после службе. И сложисмо се да би ваљало, али не само због нас него и због људи са стране који долазе у обилазак, због крштења и венчања који се у цркви обављају, а сем оног на цркви и звонику, у порти нема ни једног крова где би више од пет људи могло да се склони кад почне киша. Идеја је рођена још док је протојереј Ненад Бајић био старешина, а касније је разрађена и кренула да се реализује залагањем јереја Александра Пејовића који је садашњи старешина цркве и Црквене општине Савинац. Поред свештеника у одбору за изградњу летњиковца су још и: Саша Јашаревић, Александар Илић, Бобан и Бранко Каравезић, Бобан Николић, Мирко и Аксентије Дрињаковић, Владимир Бојовић и Срећко Лисица. Прикупљене су све општинске дозволе (као и од Завода за заштиту споменика културе РС), урађен и одобрен пројекат након чега су радови отпочели. Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, освештани су темељи и изливена плоча. У току су преговори са мајсторима, набавка материјала, припрема грађе, док упоредо иде и прикупљање донација. Планом летњиковца предвиђена су два тоалета, велика сала са столовима и клупама и мала кухиња са шпоретом за припрему топлих напитака. Објекат ће бити димензија 5м х 12м, израђен од дрвета и камена у већем свом делу, а у мањем зидан циглом. Конструкција ће подсећати на трем који ће са северне стране бити затворен зидом од брвана. Кровна конструкција ће бити покривена бибер црепом. Ми овде у Такову верујемо да ћемо успети да укровимо летњиковац до краја године и завршимо све до пролећа следеће, али не због тога што смо све обезбедили, јер нисмо. Још увек немамо ни довољно новца, ни сав материјал. Верујемо јер смо понесени узвишеним осећањем да радимо нешто што ће бити на понос будућим генерацијама. Верујемо јер знамо да се и наши славни преци на висинама радују кад нас виде како у слози труд свој Богу приносимо. Верујемо јер нисмо ту да тражимо узроке и кривце за вишедеценијски (ако не и вековни) колективни немар, него да ми овакви какви смо несавршени од себе дамо боље. Ако знамо да у порти Цркве брвнаре постоји само једна мала мермерна плоча која обележава камен са кога је Милош позвао на устанак и ако вас питам: – Можемо ли боље? Сигурно је да можемо и морамо боље. Зато позивамо вас који мислите и осећате исто, да нам се придружите, да нас ојачате и помогнете да иза себе оставимо нешто вредно и лепо својим потомцима. Рачун на који можете уплатити свој прилог је: Халк банка: 155-8435-22 Сврха уплате: ИЗГРАДЊА ЛЕТЊИКОВЦА У ТАКОВУ У ДВОРИШТУ ЦРКВЕ БРВНАРЕ Прималац: ЦРКВЕНА ОПШТИНА САВИНАЦ

Текст је објављен у Таковским новинама 23.09.2021. године. Купите нови број и помозите рад наших новина.

Донације

Док Бранко Каравезић припрема грађу у својој стругари, на јучерашњем састанку поред осталих текућих обавеза, схватили смо да морамо да се ангажујемо око донација најозбиљније могуће. Пошто још нисмо били код свих људи из села, договор је да у току следеће недеље обиђемо сва домаћинства у таковској парохији. У уторак 21.09. на Малу Госпојину у 16ч у дворишту таковске цркве, организовали смо донаторски ручак и обезбедили све што је потребно да угостимо велики број људи. Ово је само једна од акција које намеравамо да спроведемо како бисмо прикупили довољно средстава да би наш летњиковац био што квалитетније урађен. Можда бисмо могли да све урадимо и са мање средстава и да ,,закинемо“ на квалитету, али намера нам је да акцент дамо управо на то, да објекат који правимо буде изведен најбоље што можемо. Да користимо најбоље природне материјале (најбољи камен и дрво које можемо да набавимо), најбоље мајсторе до којих успемо да дођемо и да наравно све буде по благослову и са свим дозволама. Аксентије је, кроз шалу у једној од данашњих многобројних порука које смо сви у Вибер групи разменили рекао, да ће наши потомци морати да реновирају летњиковац 2815. године.

Питања

Ново у Такову је да смо почели да добијамо питања. Има их разних врста, од тога где се тачно налази летњиковац и докле се стигло са радовима, преко ко стоји иза овога, до дворца и приступне саобраћајнице.

Одмах да кажем да са дворцем и приступним путем немамо никаквих додирних тачака. Ми смо људи који живимо овде у селу Такову и самоиницијативно смо покренули акцију изградње летњиковца. Већ сам о томе детаљније писао у објави Летњиковац, а једино што бих још могао додатити то су имена чланова одбора за изградњу: свештеник Александар Пејовић, Саша Јашаревић, Александар Илић, Бобан и Бранко Каравезић, Аксентије и Мирко Дрињаковић, Бобан Николић, Владимир Бојовић и Срећко Лисица. Поред нас ту су и Недељко Тодоровић, Милан Живанић, Данијел Миланов и Пеђа Илић који би сигурно био и физички с нама да није тренутно послом у Канади. Ми смо ти који вучемо напред, али ту су и сви они који су учествовали донацијама у новцу, грађи, материјалу, физичким радом, машинама, тракторима…

Стигли смо до ,,нулте“ плоче на самом градилишту, а организационо много даље. Прикупили смо у новцу негде око пола износа од укупног и мораћемо још да се потрудимо око донација. У уторак на Малу Госпојину 21.09.2021. организујемо донаторски ручак и ако неко од Вас ко ово чита има жељу да дође и помогне својим прилогом добро је дошао. За све информације можете нам се јавити путем имејла који се може видети на врху стране нашег сајта, Фејсбук налога или лично после службе у недељу у таковској цркви.

Око набавке и уградње камена се ангажовао Недељко Тодоровић, око припреме грађе Бранко Каравезић, готово сву грађу смо прикупили што донацијама свакога из одбора ко има своју шуму, што донацијама стабала људи из села, а што буде недостајало докупићемо накнадно. Бибер цреп очекујемо да стигне са стоваришта до краја ове недеље. Ненад Пауновић се понудио да заврши сечење цигле…. и вероватно сам нешто и изоставио услед много ствари које се дешавају ових дана.

Тренутно смо у пословима везаним за водовод и струју, а јуче се ишло у шуму по стабла за грађу:

Летњиковац ће се налазити са леве стране пута од улаза ка цркви:

Кратак предах пред нове изазове

Из таковске црквене порте нису се чули данас ни багер ни трактор ни камион, чак ни лопата. Ни данас ни јуче није се радило. Јуче се јело, пило и уз дружење договарало о томе како ћемо даље. Као што већ раније писах, људи нам долазе , хоће да се укључе да помогну како ко може. Миленко и Јелена Матовић су тако у име своје породице јуче дали свој допринос. У договору са свештеником Ацом организовали су о свом трошку ово окупљање поводом завршетка прве фазе радова. Захваљујемо се породици Матовић на лепом гесту, на њиховом труду и указаној пажњи.

Од јуче смо јачи и за Сашу Јашаревића и Бобана Николића. Они су се вратили са одмора, тако да је наш одбор за изградњу сада у пуном саставу и даље идемо пуном снагом. А снаге ће нам требати јер нам предстоје велики подухвати. У току су преговори са мајсторима, набавка материјала, припрема грађе, а упоредо и наставак прикупљања донација. Све то у овом моменту делује можда тешко, можда и немогуће, али једно је битно: на правом смо путу! Дајемо све од себе и испуњавамо оно што је до нас. Верујемо да правимо тај први корак ка Богу, а он ће како мудра поука каже, направити десет ка нама.

На крају само да јавим да не бринете. Саша, Бобан и Кале су плочу залиливали преко дана, а и ја сам предвече још два пута 🙂

Лепотица од бетона

Уназад неколико година појавила се теорија да је Земља равна плоча. Наравно како то с људима обично бива, сада имамо оне који верују у ову теорију, а са друге стране имамо ове што верују да је Земља округла. Обе стане имају своје необориве доказе и надам се да једнога дана неће избити неки рат између њих. Ми овде у Такову од данас верујемо да је плоча равна. И не само да је равна него је и пространа, па лепо четвртаста, мало одигнута од земље, права шумадијска лепотица. Још верујемо да ћемо је ускоро заруменити каменом, довести јој 18 најлепших дрвених стубова, а када јој „сашијемо“ венчаницу нека бира себи једног за удају, па да јој направимо велику свадбу са много званица, што одавде из села, што из околине.

Вагрес

Док је наш Бранко Кец Каравезић обарао и превлачио стабла за грађу у шуми, остали су јурили изгредника који је пре неки дан газио ивице ископа за темељ и крунио земљу, правећи тако штету великих размера. И ухватили су га пошто је поново дошао да штети, да расипа шљунак и разбацује камење около по ливади. Кале је био тај који га је ухватио, али уместо да га изгрди ставио га је на рамена и носио около док је управљао машином за равнање, тзв. жабом. Дивим се само мајстору Синиши Обрадовићу, Данијелу Миланову, Ацу Илићу, Аксентију Дрињаковићу и мајстору водоинсталатеру Николи Гавриловићу на стрпљењу и толеранцији коју су показали док су радили и уједно морали да трпе ову двојицу шаљивџија. И поред тога, успели су данас да заврше све припреме за сутрашње изливање плоче. Сада је све као „под вагрес“.

Трећа смена -Таково

Свакога дана нешто се дешава на нашем градилишту у порти таковске цркве брвнаре. Још увек смо у фази припрема за изливање плоче. Главни мајстор у овој фази, наш Бобан Кале Каравезић ту је од јутра, зида, шалује, копа, зове телефоном, уговара, организује… даје се свим срцем, Од када смо кренули са овом акцијом он је ту у првим борбеним редовима. Први задатак кога се прихватио је био прикупљање прилога од комшија из Такова и то је обавио тако да је све нас из одбора засенио. Само то да је урадио било би и више него довољно. Међутим он је неуморан, пун ентузијазма и енергије коју беспоштедно улаже. И вечерас је био ту, са лопатом у руци заједно са комшијама Бранком и Мишом Дрињаковићем који су дошли да помогну багером.

Све нас је више

Нови дан нам је донео нове људе који су нам се придружили. Заиста је диван осећај када се људи удружују око племенитог циља и још је веће задовољство у томе и сам учествовати. Не сећам се када сам последњи пут био оволико занесен неком идејом, не сећам се да сам икада нечим био окупиран у толикој мери да ме просто мрзи и да једем и спавам како не бих беспотребно губио време на такве ствари 🙂

Круг се шири, о нашој акцији се прича и препричава и то је добро. Сви који желе да нам се придруже су добродошли. Што нас је више то смо јачи 🙂

Јутрос ми Милан Живанић рече кроз смех и шалу две врло озбиљне реченице: ,,Лепо је кад се Срби сложе, могу да направе шта хоћеш. Само штета што се то не догађа често.“ Још увек сам под утиском, јер заиста велика је сила у слози и заједништву. И сам Господ наш Исус Христос каже: ,,Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима“.

Иначе, Милан ми ово рече након што је истоварио приколицу шљунка за потребе наставка радова. Поред њега данас су на радовима ископавања и дотеравања шљунка били Мирко Дрињаковић, Жарко Савић, Илија Слијепчевић, Аксентије и Немања Дрињаковић и Владе Бојовић, а надзорни орган био је наш капитен свештеник Ацо који је нашао мало слободног времена да нас обиђе па да настави даље у решавање питања набавке бибер црепа.

Ископавање шљунка, Аксентије и Немања Дрињаковић
Мирко Дрињаковић
Жарко Савић
Владе Бојовић
Милан Живанић
Немања Дрњаковић
Илија Слијепчевић
Камен темељац

Данас смо са Божијом помоћу и уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина излили темеље летњиковца. Радовима је претходило освећење и полагање три камена темељца. Службу су вршили Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, јереј Александар Пејовић и протојереј Миодраг Анђелић. Након молитве протонамесник Драган је и у своје лично име захвалио окупљенима на труду и залагању речима: ,,Ко Цркви даје Богу позајмљује, а Бог никоме није остао дужан“ и благословио породице свих присутних са молбом Богу да свима подари сваког добра у изобиљу. Благословима и молитвама придружио се и јереј Александар обративши се и изразивши личну захвалност.

Летњиковац

Иницијатива за изградњу летњиковца потекла је од групе мештана ентузијаста, али пре свега родољуба и локал-патриота. На челу са парохом Црквене општине Савинац протојерејом Ненадом Бајићем , а касније његовим наследником јерејом Александром Пејовићем, окупили смо се око идеје да се наша светиња узме под заштиту и бригу каква јој и доликује, како би засијала у пуном сјају на понос садашњим као и будућим генерацијама овдашњих мештана. Али не само мештана него и свих оних којима је Србија у срцу, оних који на помисао на своје славне претке доживљавају унутрашњу реакцију пуну снажних емоција помешаних са поносом што су и они део баш овог, нашег народа.

Идеји изградње летњиковца претходила су окупљања на Светим Литургијама и дружења после Свете Литургије у порти цркве која су се често завршавала у касним поподневним часовима. Из ових дружења изродиле су се прво мање акције у виду помоћи свештенику у одржавању црквеног дворишта, да би након тога уследила већа за коју је било потребно укључити и остале мештане. И укључили су се многи и помогли према својим могућностима. Неко донацијама у новцу, неко је понудио да помогне сопственим радом, неко материјалом, неко алатом, а било је и оних који су дошли да обиђу радове и донесу освежење за раднике. У таквој атмосфери заједништва и задовољства што нам је простор око цркве све лепши и уреднији, успели смо да поставимо ограду око цркве која је формирала „мању порту“ унутар веће. У оквиру ове акције, успели смо да оградимо и простор за паркирање аутомобила и да га наспемо ситним каменом.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је ograda-web.jpg
Нова ограда око цркве
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је parking-web.jpg
Паркинг на улазу у црквено двориште

На ред је затим дошао и летњиковац. Потреба за оваквим објектом надовезала се на жељу свих нас да за свог живота оставимо иза себе нешто лепо и вредно својим потомцима. На радост свих нас, на Светим Литургијама у нашој црквици је сада све више људи, а клупе и столови које нам је наш Бранко даровао не могу да приме сав окупљени народ. Недостатак тоалета и места где би се могло склонити од кише су мањкавости које примете и многобројни туристи и организоване групе (ђака, пензионера, планинара, странаца…) које цркву посете током године.

Планом летњиковца предвиђена су два тоалета, велика сала са столовима и клупама и мала кухиња са шпоретом за припрему кафе и осталих топлих напитака. Објекат ће бити димензија 5м х 12м, израђен од дрвета и камена у већем свом делу, а у мањем зидан циглом. Конструкција ће подсећати на трем који ће са северне стране бити затворен зидом од брвана. Кровна конструкција ће бити покривена бибер црепом. Пројекат је одобрен од стране Завода за заштиту споменика културе РС, прибављене су све дозволе и скупљена су средства која омогућавају почетак радова.

Почетак радова на изградњи летњиковца

Након завршетка адиминистративног процеса који је обухватао израду плана, прибављање дозвола од Завода за заштиту споменика културе РС и осталих званичних државних институција, а пре свега након благослова Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина почели смо са градњом летњиковца у порти црке Св. Ђорђа у Такову. Данас је завршена припрема терена, равнање и копање земље на месту где ће бити постављени темељи.