Црква брвнара у Такову

Црква брвнара у Такову је једна од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Уједно она је једна од најпознатијих јер је директно везана за подизање Другог српског устанка. Милош Обреновић је, на Цвети 1815. године (11.-23. априла) испред ове цркве, пошто је од народа изабран, званично прогласио устанак и позвао све виђеније људе и народ на велику побуну. У овој цркви окупљени устаници су се причестили и заклели на верност Милошу и Србији „на крст часни и слободу златну.“

Црква у Такову саграђена је 1795. године на месту старије грађевине из 1724. Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Kао и све цркве-брвнаре, у основи је једнобродна грађевина. Темељи на које је постављена су од тесаног камена. На њих су постављена такође тесана брвна од храстовине. Kров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама – ситним клисом. Заобљен је са улазне стране и изнад апсидалног дела. На угловима крова су два велика дрвена крста.

Унутрашњост цркве подељена је на олтарски и главни простор, главни брод. Израда цркве је једноставна, али веома прецизна. Двоја црквена врата су богато обрађена и украшена дуборезом. Приликом обнове 1935. године црква је препокривена новим клисом и тада јој је земљани под избетониран.

У цркви брвнари у Такову до данас је очуван иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, рођени брат Милошев. На две даске декоративним словима је исписано да је „темпло“ откупио Јован Обреновић. Вероватно су и други делови цркве из његовог времена.
Цркву у Такову саградили су мајстори Осаћани, познати градитељи који су у Србију дошли из места Осата из Источне Босне. Они су извели и богату декорацију цркве која је посебно карактеристична на вратима, довратним и надвратним гредама где се у орнаментици јављају исламски утицаји.

Основна карактеристика цркве брвнаре у Такову је веома прецизна и мајсторски изведена градња. Дебела храстова брвна су истесана и спојена тако да се место спајања једва примећује. Нарочито је занимљив начин тесања и спајања полукружних брвана на источном, апсидалном делу грађевине. Пошто су морали пратити лучни ток грађења, она су тако и тесана са претходним прорачуном величине и дужине лука. Тако обрађена брвна спајана су системом цик-цак жљебова, милиметарски тачно.

Велика зидна брвна спајана су такође само жљебљењем на угловима грађевине. Она су најпре ослањана на греду темељачу, а одатле постепеним уклапањем (системом укошених жљебова) ређана једно на друго до греде венчанице. На венчаницу се ослања греда тавањача од које почиње ређање мањих греда кровне конструкције – рогова.
Црква у Такову има два портала. Главни, на западној страни и један бочни на јужном делу. То су мала врата од пуног резбареног дрвета, прилично масивна и тешка. На њима је изведена богата резба чистог орнаменталног типа у облику розета, на посебним комадима дрвета. Дрвене плоче квадратног облика претходно су резбарене, да би обичним укивањем помоћу клинова накнадно биле постављене на скројена врата. На брвнари у Такову резбарени су и довратници и надвратна греда док је на јужним вратима резба изведена у облику импровизованих стубића.

Поред врата црква има и мале, једва приметне прозоре, налик на пушкарнице. То су једноставни прорези у брвнима са заштитном решетком од кованог гвожђа. Служили су и као праве пушкарнице у случају одбране. Kроз њих не може проћи много светлости па им је намена углавном за проветравање и луфтирање просторије. Занимљиви су унутрашњи капци од дрвета који се намичу на отвор.

Унутрашња архитектура цркве брвнаре у Такову је посебно занимљива. Црква је засведена бачвастим сводом, даскама од врбовог дрвета и право је ремек дело таквог начина градње. Иконостас са великим крстом, заједно са главним и бочним вратима представља својеврсно резбарско остварење самоуких дрводеља…

Текст преузет са сајта Скупштине Општине Горњи Милановац

Аутор: Радош Гачић