Претрага за:

Црква Светог Ђорђа је једна од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Реч је о једином облику црквеног градитељства у време Турака јер су овакве грађевине лако могле бити премештане или поново направљене када би их Турци запалили. Налази се у селу Такову код Горњег Милановца. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. У овој цркви су се, на Цвети 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност Милошу Обреновићу. Споменик је културе од изузетног значаја. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква брвнара у Такову има посебан историјски значај – везана је за породицу Обреновић и вековну борбу против Турака. Док је у историји Србије она најбоље запамћена по дизању Другог српског устанка од стране Милоша Обреновића, томе је претходио још један догађај. После слома Првог српског устанка, Милош Обреновић се предао Турцима баш испред ове цркве, а неколико месеци након тога почео је да прави планове за подизање Другог српског устанка. 11/23. априла 1815. године, на Цвети, након што је на Састанку у Такову подигао устанак и позвао устанике на побуну, Милош и устаници су дошли у цркву у Такову да се причесте и том приликом се заклели на верност Милошу Обреновићу и Србији, „на крст часни и слободу златну“.

Подигнута је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. године. Има правогоугаону основу са полукружном апсидом. У основи је једнобродна грађевина. Правоугаони темељи на које је постављена су од тесаног камена. На њих су постављена, такође тесана, брвна од храстовине. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама – ситним клисом (храстовом шиндром). Са улазне стране и изнад апсидалног дела је заобљен. На рогљевима крова су два велика дрвена крста.

Унутрашњост цркве је подељена на олтарски и главни простор, главни брод. Израда цркве је једноставна али веома прецизна. Двоја црквена врата су богато обрађена и украшена дуборезом. Царске двери осликао је Јеремија Михаиловић 1805. године. Иконостас је очуван и дар је Јована Обреновића, брата кнеза Милоша.

Цркву су саградили мајстори из Осата, из Источне Босне (Осаћани). Они су израдили и богату декорацију цркве која је посебно упечатљива на вратима, на довратним и на надвратним гредама, где се у орнаментици виде исламски утицаји. Приликом обнове цркве 1935. године, прекривена је новим клисом и тада јој је земљани под избетониран.

Извор Википедија