Задужбина

Раније се уместо речи ,,задужбина“ користила ,,задушбина“ за зграду која би се градила за нечији спомен, за душу (Википедија). Од срца а за душе наше, наших најближих, да се види да смо некада овде живели, да оставимо свој траг будућим поколењима, скуписмо се ми мештани села Такова са својим свештеником Ацом Пејовићем око ове наше задужбине. Летњиковац који направисмо за ово кратко време вреди много више од уложеног новца који смо скупили и ми сами и уз помоћ вас, драги наши пријатељи. Вреди више и од времена које смо утрошили, више и од рада и труда који смо уложили. Вреди јер је уз сваку греду, уз сваку летву, уз сваку циглу ту уграђено и пуно љубави, и нас који смо из дана у дан долазили у радној одећи и вас који сте нас пратили како напредујемо и помагали.

Није још време да се захваљујемо јер, ако Бог да, сви радови око летњиковца биће окончани на пролеће пред црквену славу, Ђурђевдан. Тада смо планирали и да се сви окупимо и да се званично захвалимо како доликује свима који су учествовали са нама у овом подухвату. Заиста је права радост да смо се окупили, прво ми људи из села који смо све и покренули, а затим и сви остали који су нам прилазили. Од наших многобројних фирми које су се одазвале и помогле, преко наших драгих пријатеља из дијаспоре (нарочито српске дијаспоре из Чикага и Миленка Матовића као њиховог представника), затим појединаца из Београда, Горњег Милановца, Чачка, из села из околине Такова. Тешко је све и пребројати и свих се сетити сад у овом тренутку мени који пишем ове редове, али ћемо након завршетка радова отворити књиге прилога, погледати све признанице и рачуне (јер је евиденција о сваком динару педантно вођена) и свима вама, драги наши пријатељи, упутити достојне захвалнице.

Као што већ поменух, највећа вредност је то што смо се окупили и што након завршетка радова везаних за летњиковац планирамо, ако Бог да, да наставимо у истом правцу. Ваља нам уредити нашу црквицу. Унутрашњост цркве није баш у репрезентативном стању, а наша је жеља да је уредимо тако да засија пуним сјајем. Богу хвала, ми Срби имамо чиме да се поносимо. Преци су нам оставили много задужбина. Имамо пуно важних културно-истоијских споменика, али овај је заиста посебан и заслужује много више нашег труда и љубави. Љубави имамо, за труд смо спремни и са Божијом помоћу можемо много.

Још није крај

Иако је према званичном међународнм календару година завршена и кренула нова, у Такову смо у 9ч првог дана 2022. године наставили где смо стали. Као да година није још завршена и да до краја има још 13 дана 🙂 Поштено, не би ни имало смисла да нас нова година претекне, да крене пре него завршимо са зидарским пословима и фином дорадом зидова. Биће још неки радни дан пре Бадњег дана када планирамо окупљање и желимо да нам летњиковац буде сређен и уредан. До тада свако добро и срећан данашњи празник Оци!

Лето Господње 2021.

Година се ближи крају, своде се рачуни за претходну и праве планови за следећу. Богу хвала урадило се доста у Црквеној општини Савинац која обухвата Цркву Светог Ђорђа у Такову, Цркву Светог Саве на Савинцу и Цркву рођења Светог Јована Крститеља која припада селима Озрем и Доњи Бранетићи. Све три цркве су поверене на бригу црквеном одбору који чине парохијани ових села, на челу са свештеником Александром Пејовићем.

Таково

У Такову јуче лепа слика, подмладак се скупио у порти Цркве брвнаре. Припремамо се за Бадње вече, сређујемо порту и летњиковац:

Радови у летњиковцу се приводе крају за ову годину. Оно што смо планирали смо урадили и још смо мало и пребацили. Приводимо крају зидарске радове и то оне завршне, фуговање и чишћење цигли.

Оно што планирамо на пролеће то су завршни радови који обухватају постављање камена на стазу и тротоаре око летњиковца као и на под унутар самог објекта. Планира се уређење тоалета и кухиње која ће имати зидану пећ, затим уградња каменог лавабоа и постављање помоћних кухињских делова. На крају, планирано је и постављање расвете, израда столова и клупа и застакљивање источног зида. Дакле, надамо се да ће све бити спремно пред славу цркве – Ђурђевдан. У преговорима смо са Заводом за заштиту споменика око реновирања саме цркве, али о томе ћемо у некој од наредних објава.

Савинац

На Савинцу је такође доста тога урађено у протеклој 2021. години. Пре свега захваљујући труду нашег свештеника и његове породице, која на радост свих нас живи ту у кући унутар савиначког црквеног дворишта и домаћински управља овим црквеним добром. Вредне руке, а пре свега осећај за лепо наше попадије Маје и предузимљивост нашег оца Александра, довели су до видне промене на боље, како унутар саме савиначке цркве тако и читавог дворишта и парохијског дома. У цркви, сваки је празник дочекан свечано. Црква увек украшена пре свега драгом дечицом која из недеље у недељу, из празника у празник долазе заједно са својим родитељима, а потом и трудом наше Маје која не штеди ни времена ни труда да увек да неки свој печат да што лепше сви заједно дочекамо празник и саму Литургију. Црква је увек педантно сређена, увек у цвећу и пригодној декорацији. Испред цркве, такође све уредно и чисто, улепшано цвећем у жардињерама.

У овој години, наши домаћини су се потрудили да се замени ограда око читавог дворишта, раскрчи и среди обала изнад куће и изнад дворишта, да се споменици крајпуташи који су привремено склољени, класификују, протумаче и сложе. Такође, уређен је вајат кнеза Милоша, а иконе и ручни радови који су били склоњени на таван овог здања, сређени и изложени у самом вајату. Оно што ће сигурно значити свим парохијанима у будућим окупљањима је пројекат изградње тоалета који ће се моћи користити уласком из самог дворишта, али и из просторија парохијског дома. Објекат је озидан и укровљен, а завршетак радова је предвиђен у предстојећим месецима нове године. Оно што се планира за следећу годину је набавка црепа и препокривање крова свештеничке куће.

Јовање, Озрем/Доњи Бранетићи

Прича везана за ову цркву је лепа и опширна и њој ћемо посебно посветити један чланак ако Бог да у наредном периоду. За ову прилику ћу само издвојити неке од радова који су урађени у протеклој 2021. години. Радова је било у самој цркви, али и у новоизграђеној сали парохијског дома. У цркви је завршено постављање пода од грабовичког камена, са бордурама и украсним розетама. Иконостас који је даривала Црква Свете Тројице из Горњег Милановца је сређен, испескиран, а тренутно је у фази прераде и припреме за уградњу. Иконостас је урађен у дрвету у техници дубореза.

У сали је урађен под, сређена тераса, уграђена столарија а двориште је комплетно ограђено.

Урађено је доста, хвала Богу, али оно највредније што нам је ова година 2021. донела је сабрање, братско удруживање око виших циљева и инсистирање свих, али посебно нашег свештеника Александра да све што радимо буде часно и поштено, уз поштовање свих у ланцу, од црквених преко државних институција до свих нас међусобно. Јер, како Св. апостол Павле у својој Химни љубави каже:

,, … И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.“

Отпор лошем времену

Шта радити и како живети у лошем времену? Ако ћемо седети скрштених руку и чекати да лоше време прође или се крити или се стално склањати и бежати, у томе ће нам и живот проћи. Доброг времана ретко кад је било кроз људску историју, поготово кроз ову нашу србску. Често чујемо како је за много лоших ствари крива држава. На пример, за стање у култури, образовању, војсци, очувању националних интереса и свега осталога што је битно и вредно. Не ваља нам ни Црква, ни владике, ни свештенство, а заборављамо често своју улогу у свему томе. Какви смо ми? Ако је само до Цркве и државе, како онда наши преци преживеше времена када нисмо имали државу, како очуваше веру када су цркве правили по шумама, по скровитим местима да их не би непријатељ скрнавио и палио? Како то да смо најпоноснији на претке који дана доброг времена не видеше? То што је вредно они су носили у себи, а лоше време је само истакло њихову унутрашњу лепоту и та лепота је оно чиме се ми данас поносимо.

Оно чиме се још данас поносим су ови људи с којима се заједно борим против нашег лошег времена. Градећи наш летњиковац, ми се на свој начин боримо и против онога што је лоше у држави и онога што је лоше у Цркви тако што и држави и Цркви дајемо најбоље од себе што у овом моменту можемо. Знам да није много, али ово је тек почетак и мислим да ћемо наставити да се боримо и након што завршимо овај почетни подухват.

Када већ помињем лоше време не могу да га не поменем и у метеоролошком смислу. Зима, снег, киша, ветар мењају се из дана у дан, а летњиковац напредује. Цигле са гомила полако нестају, нова тура песка је стигла, а браћа Таковци са зимсим капама на главама, сваки на својој позицији. Неко за мешалицом, неко тера колица са песком, неко зида, неко додаје цигле, неко фугује између редова…

Фотографије су од пре неки дан и од данас:

Спољни радови

Данас смо затрпавали канале намењене цевима за воду и кабловима за струју, копали јаму за санитарну кацу и јаму за шахту за воду. Наравно, пре тога смо све канале ископали и поставили инсталације. Цигла за зидове тоалета и кухиње стигла, убачена у летњиковац и следеће је на реду зидање. Пре неколико недеља успели смо да поставимо капке на маије. Одмичемо добро, приводимо крају радове за ову годину, Богу хвала све по плану. Ентузијазам нас још држи иако смо сви притиснути личним обавезама и не успевамо да се одазовемо баш на сваки позив, али напредујемо са радовима. Најважније је да нисмо стали ни у једном моменту. Можда би се тај осећај који нас носи најбоље могао дочарати путем слике која ми се данас урезала: Сале и ја држимо неке каблове да их багер не закачи док копа, кад се на путу појављује бели комби. Улеће Паун комбијем у двориште, а кроз прозор комбија му вири осмех вредан као џак пун пара. Драго му што нас види и што је успео да дође и данас 🙂 Тај његов задовољни осмех се може још боље разумети ако се узме у обзир и његова тврдња да је овај његов труд око летњиковца у ствари његов потпис и потврда да је живео.

Ево мало слика од постављања капака на маије до данас: