Обнова Цркве брвнаре у Такову – други корак

Завршни радови постављања расвете и фарбање

,,Помени ме Среле, у тексту своме!“ – поручио ми је Тејовац на крају данашње акције и дружења у послеподневним сатима које је прошло уз трпезу љубави, организовану на иницијативу свештеника Дарка, за све који су учествовали у данашњим и скорашњим радовима. О припремним радовима сам већ писао, а о завршним радовима постављања расвете и фарбању крова и зидова цркве причао сам са оцем Дарком и Ивицом Бјелићем, специјалистом за стару народну архитектуру.

Завршена расвета

Замолио сам оца Дарка да каже неколико реченица о радовима, на шта је он љубазно одговорио: ,,Главна помоћ стигла је од Општине, они су одвојили средства која су нама јако пуно значила. Затим, ту је био и Жељко Живчевић у име Електродистибуције у Горњем Милановцу. Он се озбиљно заложио, као и његов отац. Он је написао елаборат о овим нашим радовима и како они треба да изгледају, који материјали да се користе, а све у циљу да се не наруши аутентичност овог места. Уз његов велики допринос, ту су били и сами извођаћи на челу са Иваном Сретеновићем који се увек радо одазивају нашем позиву, а који су нам били препоручени и од милановачких свештеника. Иван је са његовом екипом одрадио посао у чврстој свези са Жељком и све је то функционисало изврсно, од почетка до краја. Наравно, ту је био и Завод за заштиту споменика културе из Београда и њихов представник Драган Ћирковић, археолог. Завод нам је са поверењем препустио радове, а Драган, иначе из Чачка који је запослен код њих, он је исто био благонаклон око термина, био је све време уз нас, све је надгледао и учествовао у радовима заједно с нама.

На крају, на последњем месту, али по важности и најзначајнији јесу бројни мештани, чак не само мештани, већ и они којима је ово место посебно драго и са посебним страхопоштовањем на њега гледају, одазвали су се овој акцији коју смо имали. Она није била нимало лака. Требало је ископати ручно 60 метара канала за инсталације, а један део је копан и машински – од пута до саме порте, најстроже зоне око цркве. Тај машински део је урадио Михаило Марковић са својим багером. И сам Господ нам је слао неке људе који су прискочили и помогли. Привело се крају уочи Светог Илије. Жељко Живчевић и Иван Сретеновић дошли су у неким касним сатима, није им било тешко да одвоје своје време предвиђено за породицу, за одмор. Дошли су да све прикључе, провере, наштелују, тако да је велика благодарност упућена њима овим путем.“

Отац Дарко закључује: ,,Ово је толико важно и значајно место, као на пример када се нађемо у Овчарско-кабларској клисури, а не посетимо ни један манастир… то је као да нисмо ту ни били. Као да идемо долином Ибра, а не свратимо у Студеницу да се поклонимо, тако и ово место које из године у годину има све више посетилаца и оно што је посебно драгоцено, све више младих долазе овде. Зато је важно да оно сија пуним сјајем, као што и заслужује. То је ипак аманет наших предака. Као што ни мене није оставило равнодушним када сам овде на службу дошао, тако нашим трудом и залагањем, верујем да ниједног наредног посетиоца неће оставити равнодушног.“

Фарбање цркве

,, То је још једна од ствари које је Завод одобрио, поред осталих радовa на уређењу, добили смо одобрење и за текуће радове одржавања овог комплекса. Извесно време није баш обраћана пажња толико на ове радове, а важна су.“ – наставља отац Дарко.

,,Поред тога што су одобрили дa очистимо и премажемо кров катраном и фирнајзом, они су одобрили и замену шашовца, односно унутрашњост свода цркве. Такође и садњу аутохтоних сорти дрвећа у црквеном дворишту, санирање пода… то је све оно што нас чека у будућности. Када видимо овај број људи и оно што посебно данас радује јесте да се велики број младих јутрос сабрао да прискочи, да помогне и да се укључи у радове, онда то обећава да ћемо и остале одобрене радове од стране Завода ускоро привести крају.“

Разговор са стручњаком за народну архитектуру

Имали смо ту част да је са нама данас био Ивица Бјелић из Смедерева, мајстор који је 2014. препокрио нашу брвнару клисом. За ову прилику поделио је са нама неколико занимљивости:

,,Овај објекат од изузетног значаја. О њему води рачуна Републички завод за заштиту споменика културе, као највећа истанца. Кров је рађен по систему клиса или шиндре. То је нешто што су радили мајстори Осаћани пре двеста и нешто година. Код овог начина градње крова је битно да се користи храст без чвора. Само суво дрво може да се кува у катрану. Чим је влажно, чим је више од 20% влаге у њему, кад уђе у врео казан оно сабије водену пару и воду у њему и пуца. Не можеш да превариш дрво и да га скуваш, ако није суво. Кад је суво, катран пенетрира у дрво, оно га увлачи у себе и то га штити. Захваљујући томе шиндра је издржала ови десетак година и није ништа сем боје изгубила. Стајала би она још овако, међутим, ово сад што се ради (премазивање)… да дрво зна да говори, рекло би једно велико хвала. Њега то држи и храни. То су ти природни материјали и не треба дрво мазати ничим другим него катраном и фирнајзом. Хемијски премази само привидно штите дрво, а изједају га унутра. Кров би овај требало премазивати на сваких 4-5 година и он може доживети читав век. Поколењу треба оставити у аманет да то одржавају.“

Катран

Коришћен је у прошлости као лек. Некада се производио на Златибору, а данас га још мало има на Мокрој гори. И то смо успели да запоставимо и уништимо. Прича ми Ивица како се катран у западним земљама продаје у малим бочицама за велике паре и да је одличан у примени производње намештаја. Као лек се користио против чира на желуцу, астме, бронхитиса, код лечења стоке… Да смо били паметнији, могли смо имати фабрику за производњу катрана. Даље Ивица прича: ,,Има и Шведска црног бора ( од кога се катран добија), али нема сунца да створи смолу. Црног бора има свуда, али нема ко да га цепка и вади катран. Зашто је он скуп? Мукотрпан је процес да изађе катран из дрвета. Највећа концентрација катрана је на метар од земље. Оно што се налази у корену је лучево дрво. У средњем веку се то користило као бакља. Од кубика дрвета може се добити до непун литар катрана.“ – закључује Ивица.

Следећа акција

Пошто је дрвена покривка била прилично испошћена, потрошили смо више премаза него што је планирано. Остаје нам да се поново окупимо следећег викенда и да премажемо кров још једном.