Силазак у град
Реших јуче да мало сиђем са нашег сеоског брда. К’о неки чича са планине кад му нестане уља и шећера, запутио сам се у нашу варош. Мени су ти одласци посебно занимљиви, као каква позоришна представа.
У данашњој представи главну улогу игра једна рупа на путу и неки ликови који нису месецима могли да је затрпају. Поред њих, ту је и омања група грађана која је видела те ликове у кафани. Не беше им право што их тамо затекоше у сред радног времена. Тако некако радња иде, али нисам баш најсигурнији шта је на крају било.
Углавном, та рупа смета свима. Кола морају да је обилазе. Неки кажу да туда пролази доста деце и да је прилично опасно учествовати у саобраћају на овом делу улице. Због свега тога та рупа је ових дана јако популарна у граду. Него, не знате ви варошани какве су наше сеоске рупе. Ми по селима имамо и веће и лепше, колико хоћеш од ове ваше. Наши сеоски путеви имају рупе са коровом, рупе пуне воде, пукотине, затим ту су и јата рупа преко којих је занимњивије прелазити него играти игрицу. Само што те наше рупе никада неће добити главну улогу.
А иначе…
Иначе, варош је мала, складна, без много гужве. У њој можеш наћи све што ти треба за живот. Чак и у самом центру вароши постоје куће са малим двориштима препуним цвећа. Замишљам како у јутарњим часовима власници пију кафу у једном од тих мирисних вртова, уживајући у свом миру. У тим двориштима деца се играју слободно. Људи живе свој век лагано, неоптерећени похлепом и беспотребним луксузом.
Реалност
Поред ових романтичних кутака у вароши, на жалост ту су и јасни показатељи да се нешто не ради како треба. Пуно се говори о потенцијалу и сви смо свесни потенцијала, али и поред тога квалитетно пропадамо (што рече неко), као Пројектни биро Градитељ грађ. оператива.
Многи кажу да је то због лоше политике. Једни кажу: ,,Никако у лево!“ Други: ,,Ни случајно у десно!“
Трећи, опет тврде: ,,Сви су исти! Сви су они из истог легла изашли!“
Публика
Колико год да су комади чудни и глумци који играју у њима, толико је и публика дезорјентисана. Тако на пример, ови што би живот дали за краља, део њих је за једну династију, део за другу. Међу њима се исто води рат. Једном сам написао неки текст о Обреновићима, који су уско везани за таковски крај и знате ли шта се десило? Напали су ме што пишем о тим злотворима, кад Таковци више воле Карађорђа.
Мислим, у реду. Неки људи не воле позориште. Шта да вам кажем друго браћо и сестре него: ,,Идите онда у биоскоп!“
А ја ћу се сам испратити назад у село.
