Пре годину дана имали смо велику акцију постављања расвете у црквеном дворишту, као и акцију премазивања крова катраном и фирнајзом. Већ тада смо знали шта су нам следећи кораци и ево данас смо почели, а сутра завршавамо прву етапу радова.
,,Крећемо у наредне три етапе обнове наше богомоље. Прва етапа је изградња дренажног канала ради заштите темеља од воде. Након стручне анализе Завода за заштиту споменика културе дошло се до закључка да је ово приоритет и да без дренаже не вреди предузимати следеће кораке обнове. Након тога у другој етапи требало би да подигнемо под да би се урадиле металне утеге, а након тога да се врати и греда која недостаје. Та греда, тзв. распињача која је повезивала темељњаче осигуравала је статику наше брвнаре. Не зна се ко и кад је исекао ову греду, једну од три колико их је било. Временом је недостатак распињаче довео до деформисања темељњача, а самим тим се нарушила статика читаве цркве. Након тога, када се поставе металне утеге, очистићемо и вратити камене плоче на под, заменити камен који је напукао новим и то све, опет, по налогу Завода. Трећа етапа ће бити свод цркве звани шашовац, који је сатрулио услед некадашњих прокишњавања. То је дрвена облога најсличнија бродском поду, која ће кад се замени новим дрветом да засветли и просветли унутрашњи амбијент храма“ – прича наш парохијски свештеник Дарко, који је највише заслужан за спровођење ових акција.
Прва етапа
Прва етапа је готово завршена. Ископан је дубок канал изнад северне и источне стране цркве. Постављене су цеви и дренажни камен. Као завршни слој, враћена је земља која је поравната и у коју ће бити посађена трава.
Отац Дарко је у време разговора био видно узбуђен и радостан што се оволико позитивних ствари десило у кратком року. Сви су се укључили и Завод из Краљева и Републички завод из Београда, локална управа и привреда, као и мештани Такова и околних села.
Међутим, није текло све баш лагано. Било је и искушења, али по речима нашег пароха, Бог је стално ту, надгледа и руководи. Јутрос се није тачно знало ко може да дође да помогне у радовима, али је на крају било таман толико људи колико је потребно да се посао заврши.
,, Било је искушења. Да ли ће доћи овај, да ли ће доћи онај… увек ту фали неко да мало погура, али слава Богу, Свети Ђорђе и Господ пошаљу и колико треба и какве треба људе и да не буде ни превише, да не буде гужва, него баш оне који су требали, они су ту били да се изнесе посао“ – објашњава отац Дарко.
