Што сам старији, све чешће обраћам пажњу на своје унутрашње стање и схватам како се више не радујем истим стварима којима сам се раније радовао. Тако ми више свирке, ноћни изласци, журке, гласна музика и гужва не представљају задовољство као некад. Чак ми је то постало и напорно. Док на пример, данашњи дан и дани слични овоме, изазивају у мени радост, осећај испуњености и среће.
Устао сам око шест и десет и заједно са Сашом ишао да берем печурке по оближњој ливади. Време које је било променљиво претходних неколико недеља, погодовало је печуркама тако да их има свуда около по шумама и ливадама. Изузетан је осећај док пуниш кесе храном првокласног квалитета, а да након тога не мораш да одеш ,,на касу“ или да размишљаш о исправности, пореклу и начину узгоја намирница које си пазарио. При том, ти једри и свежи ливадски плодови као да хоће својом појавом да нам поруче да смо на превару заробљени у ланце потрошачког друштва и да је и другачији начин живота могућ.
Радови
Овај јутрошњи улов је касније био припремљен за доручак којим су се послужили вредни Таковци, који су овај Михољдан подарили своме селу и својој светињи. Сложна дружина је одабрала данашњи дан да настави где је прошле године стала. Остало нам је још ограде која је дотрајала и која мора да се замени или (где је то могуће) да се поправи. Поред старих асова овога спорта придружили су нам се и омладинци, а посебну част су нам својим учешћем указали свештеник Дарко и његова супруга Милица са дечицом. Тако смо након тропара Светом Ђорђу и јутарње кафе из нашег летњиковца кренули у нове радне победе.
И све би било добро да је наш стари саборац Дуле из Љеваје могао да нам се придружи и помогне у радовима. Уместо тога, пошто је био спречен да дође, послао нам је печено прасе. Из тог разлога се сад не можемо похвалити да у овој нашој племенитој акцији није страдала ни једна животиња.
