Четири стола од пуног дрвета идеално су се уклопила у амбијент летњиковца. Изузетно тешки, од сушеног јасена биће довољни да за њих седне 37 људи сасвим комотно. Гледамо данас и дивимо се, јер све што смо урадили је врхунског квалитета, од материјала до израде. Чак и сада кад летњиковац није још завршен у потпуности све изгледа фантастично. Када се још и под обложи каменом, целина ће бити заокружена и визуелни угођај потпун.
Камена ће бити доста. Поплочана ће бити стаза до летњиковца као и под и тротоар око објекта. Дрво и камен, стара добра комбинација у нашој народној архитектури и овде ће деловати импресивно. Ту импресију ће појачати масивни камени блокови плавог тока од којих је направљена радна плоча и судопера у мини кухињи.
Камена судопера и радна плоча, израда и постављање:
Данас је велики хришћански празник Благовести, на који је у таковској Цркви брвнари служена прва овогодишња Литургија. Некако се на сам празник наслонила и лепа вест коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе. На нашу иницијативу и питања која смо покренули о радовима на уређењу унутрашњости наше цркве, добили смо позитиван одговор. Укратко, наше је мишљење да би унутрашњост цркве требало комплетно рестаурирати и обновити, а позитивно мишљење од стране Завода је први велики корак који је направљен ка нашем новом циљу. Дај Боже да наша светиња заблиста у пуном сјају како и заслужује, да нам свима буде на радост и понос што се налази баш у нашем селу и у нашој општини.
О свим даљим плановима ћемо вас обавештавати, најављиваћемо све акције које будемо припремали у нади да ћете нам се и ви драги пријатељи придружити и помоћи у нашим намерама.
У међувремену трају завршни радови везани за летњиковац:
Није лако изборити се са свим препрекама. Свако ко је у животу бар једном покушао да уради нешто добро и корисно зна какве те препреке могу да буду. Некада очекиване, некад неочекиване, некад корисне јер те натерају да још више даш од себе, некад те толико повреде да се тешко после вратиш себи и наставиш даље или те чак толико сломе да одустанеш од свега. Зато је увек битно да сваки важан подухват започне благословом. За децу је од велике важности родитељски благослов од раног детињства преко тренутка одабира средње школе, факултета и избора занимања, па све до избора брачног друга. Али и касније, човек који ради све ,,на своју руку“ лако пада када наиђе на проблеме.
Овај наш племенити покушај да уредимо црквено двориште и да изградимо летњиковац који ће свима нама бити на корист, такође смо започели благословом нашег свештеника, затим нашег епископа, добили смо дозволе и од Завода за заштиту споменика културе и од Општине. Поред свега тога, не може се рећи да нисмо наилазили на препреке и да је све ,,ишло глатко“, али су те препреке превазилажене, проблеми решавани, а посао напредовао. Свако од нас који смо учествовали у организацији пролазио је кроз кризне периоде. Било је ту сукоба мишљења, проблема око организације због личних обавеза које су нас често спречавале да се ангажујемо око радова… Међутим, све планирано је до сад урађено. Све недоумице и проблеми решени. Радови око летњиковца се приводе крају и оно што је сигурно, то је да ћемо наставити и даље. Послова још има доста везаних за уређење саме цркве, али и у порти и испред порте јер паркинг који смо направили постао је у међувремену мали па би га ваљало проширити.
Уградња стакла на источном зиду и врата на тоалету:
О Љубави оца према деци, мужа према жени, жене према мужу и деце према оцу. О међусобној љубави браће Срба и поштовању према странцима. Све је стало у неколико реченица писма упућеног из логора.
Писано је руком Ђорђа Вукосављевића из Крагујевца, који је био подофицир Српске армије, 30. јуна 1918. године у Солтау (Немачка). Ђорђе је умро 22. јануара 1919. године у Нив Милигену (Холандија):
,,Драга Лепа,
Ево ме данас ти се из дубоких осећаја јављам да сам жив и здрав.
Данас ти јављам да сам у данашњи дан изашао и далеко отишао од куће, где сам тебе са ситном децом оставио и данаске су две године прохујале како вас никако не видим. За ове две године Лепа, ја не доби хрпу већ добих само три писма. Мени је веома тешко и жао за вама.
Драга Лепа, ево данас година дана како се налазим у једном месту на раду са тридесет и шест Срба, једним Русом и једним Енглезом. Сви ме добро поштују, а такође и ја њима враћам поштовање.
Драга Лепа, пакет који си ми послала добио сам десети дан. Дакле од нас тридесет и шест Срба који смо овде, ја сам први који сам добио пакет. Пакет је мене изненадио када сам прочитао адресу, а што је главно дирљив је исувише био. Хлебац који си послала сваки га је Србин узео у руке, прекрстио и пољубио, ту су настале сузе радованке.
У оваком радосном дану и знаменитом и дирљивом часу поделио сам брацки хлебац и са мојим људима појео.
Драга Лепа, мило ми је када сам добио пакет, али дуго сам мислио и мислим да си ти са децом од ваших уста одвојила и мени послала, за који сте ви може бити два три дана трпили гладни, на тај начин ниси требала шиљати.
Ја би много више волео да сам добио писмо у ком би ми описала твоје стање са децом, а такође обрадовао би се када би добио обећану слику, на коју сваки дан нестрпљиво очекујем.“
Књига се може преузети са локације:
Књига Српски војници умрли у Холандији
Српски војници умрли у Холандији 1917–1919
Издавач
Музеј рудничко-таковског краја
Горњи Милановац
Удружење потомака ратника 1912-1920
Пожаревац
За издавача
Александар Марушић
Славољуб Стојадиновић
