Претрага за:
Стаза Љутовница – Таково

У једном од претходних чланака поставио сам видео снимљен за потребе емисије ,,Вања ЕКО путница“. Вања, сниматељска екипа и ја прошли смо део стазе од Цркве брвнаре у Такову до Савинца. У жељи да прођем и у неколико фотографија прикажем и ,,први“ део стазе, данас смо у шетњу кренули из Љутовнице ка Такову.

Љутовница – Таково

Почетна табла коју су поставили чланови ПСД ,,Рудник“ налази се испред љутовничке цркве. На табли је информација о удаљености до таковске цркве (6100 м). Стаза креће асфалтним путем до Калиманића и наставља кроз подручје села Клатичева. Након тога пролази кроз шуму која припада Синошевићима па се спушта у таковски засеок Селиште до Цркве брвнаре. Даље наставља ка Музеју Другог српског устанка па ка спомен-комплексу на Кнежевим ливадама и преко Мрђенице иде до Савинца. Дуж читаве стазе планинари ПСД ,,Рудник“ из Горњег Милановца поставили су табле на свим важним раскрсницама. Део стазе који пролази кроз шуму је такође видно обележен те је врло лако стићи до циља.

Takovo Berry

Кроз гране окићене још незрелим трешњама, види се у даљини кров Цркве Рођења Светог Јована Крститеља. На граници Доњих Бранетића и Озрема, испред поменуте прелепе црквице, договорио сам састанак са Андријаном у 7.00 ч. овог топлог суботњег јутра.

Тачно у договорено време, кренули смо даље макадамским путем ка плантажи боровница којом она и њен супруг Милета успешно газдују још од 2016. Те године су посадили први хектар, а тренутно обрађују три. Разлог због кога Милета није са нама је велики број обавеза које у овом делу године има. Почела је берба и сав род се транспортује у хладњачу, а Милета тамо највише времена проводи ових дана.

Takovo Berry

Стигли смо до плантаже. Импресивно изгледају хектари засада заштићени противградним мрежама. Пролазимо поред капије на којој је табла са натписом ,,Takovo Berry“. То је само једна од улазних капија на плантажу. Пролазимо је, возимо даље и убрзо стижемо на одредиште. Док нас послужују кафом и ракијом, Андријана ми објашњава како они са својим кооперантима функционишу као задруга. Поред тога што се баве узгојем и продајом боровнице (од чега је све и почело), задруга пружа и услуге одржавања засада широм Србије, услуге резидбе, производње ђубрива, а у плану је и изградња сопствене хладњаче. Ове додатне делатности, као и одржавање плантаже ван сезоне брања, обезбедили су неколицини мештана Озрема и околних села стално запослење и редовне приходе током читаве године.

Док ми разговарамо, четрдесет берача од 5.00 ч. јутрос, вредно пуне гајбице које касније момци задужени за следећи део процеса, преносе до контролних пунктова. Ту се врши контрола квалитета и мерење. Након тога, боровница се отпрема до хладњаче, а одатле ка земљама у које се извози.

Мој Милета

У жељи да сазнам што више о пројекту ,,Takovo Berry“ од Андријане, на моја питања, највише се Милетино име провлачило кроз њене одговоре поред свих њихових сарадника. Милета је дуго смишљао и истраживао којим би послом могао да се бави овде у Србији. Пет година је радио на крузерима и штедео новац, а онда одлучио да озбиљно крене у посао узгоја боровнице. Пошто је по природи студиозан и темељан, до танчина је прво проучио све о узгоју ове врсте воћа. Да би достигао врхунски квалитет плода, од почетка је настојао да својим биљкама обезбеди најидеалније услове за развој. Од припреме земљишта, одабира најквалитетнијих садница, наводњавања (изградио је сопствене бунаре за наводњавање), противградне заштите, примене регенеративне пољопривреде, до примене ђубрива и средстава за заштиту органског порекла. Тај његов приступ и квалитет плода, препознат је и од стране најзахтевнијих земаља на европском тржишту. Тако боровница из Озрема стиже и до купаца у Шведској, Данској, Холандији, Норвешкој… Мањи део се прода на домаћем тржишту. (Боровница се може поручити путем инста профила @takovoberry или на број +381692712038).

Љубав као покретач

Замолио сам Андријану да каже пар реченица и о себи, али она је опет кренула од Милете: ,,Милета и ја смо градска деца. И наравно, како те васпитају данас… (а то, да ли је за похвалу или није, не знам шта бих рекла) углавном иде факултет, па то иностранство… уз савет да је свуда лепше него овде. И онда стварно, имали смо прилику да радимо и у иностранству и да све то видимо из различитих углова…“ Иначе, она је након завршеног Факултета за графички дизајн одређено време боравила и радила у Америци, а онда се због љубави (како сама кроз осмех каже) вратила у Србију. Ради у струци у Горњем Милановцу, а поред тога велика је подршка Милети у пословима везаним за боровницу. Све више размишљају да градски живот замене сеоским и да у неком од таковских села оснују своје домаћинство.

Предеона област Таково

,,Шумадија је предео, састављен из више мањих предеоних целина: Гружа, Лепеница, Таково, Рудничка Морава, Качер, Горња и Доња Јасеница, Смедеревско подунавље, Космај, Околина Београда и Шумадијска Колубара.

Таково

Предеона целина Таково и његових 36 насеља, увек се налазила у саставу једне административне јединице, било да је то била Рудничка нахија са центром у Брусници, потом Руднички округ са центром у Горњем Милановцу, а потом Таковски срез и општина Горњи Милановац:

Бершићи, Брајићи, Брезна, Брусница, Велереч, Врнчани, Горњи Бањани, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац, Грабовица, Доњи Бранетићи, Дренова, Јабланица, Калиманићи, Клатичево, Коштунићи, Леушићи, Лозањ, Лочевци, Луњевица, Љеваја, Љутовница, Мајдан, Накучани, Неваде, Озрем, Полом, Прањани, Ручићи, Сврачковци, Семедраж, Синошевићи, Срезојевци, Таково, Теочин и Шарани.“

Текст преузет из Митолошког зборника 33:

НАУЧНИ СКУП
ШУМАДИЈА – ИСТОРИЈА И МИТ
одржан у Рачи, 15. новембра 2014. године

ШУМАДИЈА У АНТРОПОГЕОГРАФСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА
БОРИСАВ Т. ЧЕЛИКОВИЋ
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
БЕОГРАД