Вегетација се буди полако у Такову. Има дрвећа које још увек спава, али воће је углавном кренуло. Иако је већ средина априла, још увек се може видети дим из кућних оџака. Хладне су ноћи и јутра, а преко дана сунце је јако и лако опије онога ко му се преда. Читава природа се спрема за велики празник Цвети. И Таково се спрема за Цвети. Велики празник за велико место на историјској карти Србије.
Четири стола од пуног дрвета идеално су се уклопила у амбијент летњиковца. Изузетно тешки, од сушеног јасена биће довољни да за њих седне 37 људи сасвим комотно. Гледамо данас и дивимо се, јер све што смо урадили је врхунског квалитета, од материјала до израде. Чак и сада кад летњиковац није још завршен у потпуности све изгледа фантастично. Када се још и под обложи каменом, целина ће бити заокружена и визуелни угођај потпун.
Камена ће бити доста. Поплочана ће бити стаза до летњиковца као и под и тротоар око објекта. Дрво и камен, стара добра комбинација у нашој народној архитектури и овде ће деловати импресивно. Ту импресију ће појачати масивни камени блокови плавог тока од којих је направљена радна плоча и судопера у мини кухињи.
Камена судопера и радна плоча, израда и постављање:
Данас је велики хришћански празник Благовести, на који је у таковској Цркви брвнари служена прва овогодишња Литургија. Некако се на сам празник наслонила и лепа вест коју смо добили од Завода за заштиту споменика културе. На нашу иницијативу и питања која смо покренули о радовима на уређењу унутрашњости наше цркве, добили смо позитиван одговор. Укратко, наше је мишљење да би унутрашњост цркве требало комплетно рестаурирати и обновити, а позитивно мишљење од стране Завода је први велики корак који је направљен ка нашем новом циљу. Дај Боже да наша светиња заблиста у пуном сјају како и заслужује, да нам свима буде на радост и понос што се налази баш у нашем селу и у нашој општини.
О свим даљим плановима ћемо вас обавештавати, најављиваћемо све акције које будемо припремали у нади да ћете нам се и ви драги пријатељи придружити и помоћи у нашим намерама.
У међувремену трају завршни радови везани за летњиковац:
Није лако изборити се са свим препрекама. Свако ко је у животу бар једном покушао да уради нешто добро и корисно зна какве те препреке могу да буду. Некада очекиване, некад неочекиване, некад корисне јер те натерају да још више даш од себе, некад те толико повреде да се тешко после вратиш себи и наставиш даље или те чак толико сломе да одустанеш од свега. Зато је увек битно да сваки важан подухват започне благословом. За децу је од велике важности родитељски благослов од раног детињства преко тренутка одабира средње школе, факултета и избора занимања, па све до избора брачног друга. Али и касније, човек који ради све ,,на своју руку“ лако пада када наиђе на проблеме.
Овај наш племенити покушај да уредимо црквено двориште и да изградимо летњиковац који ће свима нама бити на корист, такође смо започели благословом нашег свештеника, затим нашег епископа, добили смо дозволе и од Завода за заштиту споменика културе и од Општине. Поред свега тога, не може се рећи да нисмо наилазили на препреке и да је све ,,ишло глатко“, али су те препреке превазилажене, проблеми решавани, а посао напредовао. Свако од нас који смо учествовали у организацији пролазио је кроз кризне периоде. Било је ту сукоба мишљења, проблема око организације због личних обавеза које су нас често спречавале да се ангажујемо око радова… Међутим, све планирано је до сад урађено. Све недоумице и проблеми решени. Радови око летњиковца се приводе крају и оно што је сигурно, то је да ћемо наставити и даље. Послова још има доста везаних за уређење саме цркве, али и у порти и испред порте јер паркинг који смо направили постао је у међувремену мали па би га ваљало проширити.
Уградња стакла на источном зиду и врата на тоалету:
О Љубави оца према деци, мужа према жени, жене према мужу и деце према оцу. О међусобној љубави браће Срба и поштовању према странцима. Све је стало у неколико реченица писма упућеног из логора.
Писано је руком Ђорђа Вукосављевића из Крагујевца, који је био подофицир Српске армије, 30. јуна 1918. године у Солтау (Немачка). Ђорђе је умро 22. јануара 1919. године у Нив Милигену (Холандија):
,,Драга Лепа,
Ево ме данас ти се из дубоких осећаја јављам да сам жив и здрав.
Данас ти јављам да сам у данашњи дан изашао и далеко отишао од куће, где сам тебе са ситном децом оставио и данаске су две године прохујале како вас никако не видим. За ове две године Лепа, ја не доби хрпу већ добих само три писма. Мени је веома тешко и жао за вама.
Драга Лепа, ево данас година дана како се налазим у једном месту на раду са тридесет и шест Срба, једним Русом и једним Енглезом. Сви ме добро поштују, а такође и ја њима враћам поштовање.
Драга Лепа, пакет који си ми послала добио сам десети дан. Дакле од нас тридесет и шест Срба који смо овде, ја сам први који сам добио пакет. Пакет је мене изненадио када сам прочитао адресу, а што је главно дирљив је исувише био. Хлебац који си послала сваки га је Србин узео у руке, прекрстио и пољубио, ту су настале сузе радованке.
У оваком радосном дану и знаменитом и дирљивом часу поделио сам брацки хлебац и са мојим људима појео.
Драга Лепа, мило ми је када сам добио пакет, али дуго сам мислио и мислим да си ти са децом од ваших уста одвојила и мени послала, за који сте ви може бити два три дана трпили гладни, на тај начин ниси требала шиљати.
Ја би много више волео да сам добио писмо у ком би ми описала твоје стање са децом, а такође обрадовао би се када би добио обећану слику, на коју сваки дан нестрпљиво очекујем.“
Књига се може преузети са локације:
Књига Српски војници умрли у Холандији
Српски војници умрли у Холандији 1917–1919
Издавач
Музеј рудничко-таковског краја
Горњи Милановац
Удружење потомака ратника 1912-1920
Пожаревац
За издавача
Александар Марушић
Славољуб Стојадиновић
Од музеја до Савинца, од варошице до брда и назад. Диван јануарски дан у прелепом Такову.
Раније се уместо речи ,,задужбина“ користила ,,задушбина“ за зграду која би се градила за нечији спомен, за душу (Википедија). Од срца а за душе наше, наших најближих, да се види да смо некада овде живели, да оставимо свој траг будућим поколењима, скуписмо се ми мештани села Такова са својим свештеником Ацом Пејовићем око ове наше задужбине. Летњиковац који направисмо за ово кратко време вреди много више од уложеног новца који смо скупили и ми сами и уз помоћ вас, драги наши пријатељи. Вреди више и од времена које смо утрошили, више и од рада и труда који смо уложили. Вреди јер је уз сваку греду, уз сваку летву, уз сваку циглу ту уграђено и пуно љубави, и нас који смо из дана у дан долазили у радној одећи и вас који сте нас пратили како напредујемо и помагали.
Није још време да се захваљујемо јер, ако Бог да, сви радови око летњиковца биће окончани на пролеће пред црквену славу, Ђурђевдан. Тада смо планирали и да се сви окупимо и да се званично захвалимо како доликује свима који су учествовали са нама у овом подухвату. Заиста је права радост да смо се окупили, прво ми људи из села који смо све и покренули, а затим и сви остали који су нам прилазили. Од наших многобројних фирми које су се одазвале и помогле, преко наших драгих пријатеља из дијаспоре (нарочито српске дијаспоре из Чикага и Миленка Матовића као њиховог представника), затим појединаца из Београда, Горњег Милановца, Чачка, из села из околине Такова. Тешко је све и пребројати и свих се сетити сад у овом тренутку мени који пишем ове редове, али ћемо након завршетка радова отворити књиге прилога, погледати све признанице и рачуне (јер је евиденција о сваком динару педантно вођена) и свима вама, драги наши пријатељи, упутити достојне захвалнице.
Као што већ поменух, највећа вредност је то што смо се окупили и што након завршетка радова везаних за летњиковац планирамо, ако Бог да, да наставимо у истом правцу. Ваља нам уредити нашу црквицу. Унутрашњост цркве није баш у репрезентативном стању, а наша је жеља да је уредимо тако да засија пуним сјајем. Богу хвала, ми Срби имамо чиме да се поносимо. Преци су нам оставили много задужбина. Имамо пуно важних културно-истоијских споменика, али овај је заиста посебан и заслужује много више нашег труда и љубави. Љубави имамо, за труд смо спремни и са Божијом помоћу можемо много.
Окупљање у порти Цркве Светог Ђорђа у Такову почело је од 16ч, а молитва и налагање Бадњака у 17ч. Пуно дечијег смеха из сламе прострте по снегу и посуте бомбонама, пуно људи, пуно радости, уз велику ватру, кувано вино и ракију, ватромет… Прво веће окупљање у летњиковцу, пуно познатих и драгих лица. Чула се прича, чуле су се похвале на рачун летњиковца, чуле су се божићне песме и изворна музика, а било је и оних који су се уз тактове моравца ухватили у коло. Радосни поздрав из Такова: Мир Божији, Христос се роди!
Иако је према званичном међународнм календару година завршена и кренула нова, у Такову смо у 9ч првог дана 2022. године наставили где смо стали. Као да година није још завршена и да до краја има још 13 дана 🙂 Поштено, не би ни имало смисла да нас нова година претекне, да крене пре него завршимо са зидарским пословима и фином дорадом зидова. Биће још неки радни дан пре Бадњег дана када планирамо окупљање и желимо да нам летњиковац буде сређен и уредан. До тада свако добро и срећан данашњи празник Оци!
