Брусница
Брусница је село са богатом историјом. Помиње се први пут у време цара Душана у једном од докумената тог времена. Касније, у време турске владавине постаје седиште Рудничке нахије, а по ослобођењу седиште Рудничког округа. Ипак, најпознатије је по томе што је место порекла Обреновића.
,,Име Стара Чаршија је успомена на доба када је у Брусници било средиште за овај крај, па и за читав округ. Из тог времена стоји само још једна кућа (писано у периоду 1950.-1960.) и то у рушевинама, а познаје се и место где је био конак Господара Јована Обреновића (на њиви Милорада Ковачевића преко пута цркве), у ком је доцније био окружни суд, до пресељења у Горњи Милановац. Када је 1825. Јоаким Вујић био у Брусници, у њој је било највише 30 домова и то су били већином дућани. Ту је била резиденција Јована Обреновића, у чијој се кући налазила и школа са 26 ученика…“ (Миленко С. Филиповић – Таково)
Млађи брат кнеза Милоша господар Јован Обреновић, подигао је цркву у Брусници 1836. која је посвећена Светом Николи. Црква је у дужем периоду након завршетка Другог светског рата била занемарена, те је доспела у јако лоше стање. Завод за заштиту споменика културе из Краљева извршио је рестаурацију и конзервацију у периоду 1972. – 1974. и тиме је ово здање привео основној намени. Међутим, дуго после тога, службе су вршене повремено, а може се слободно рећи и врло ретко. Ситуација се у многоме поправила 2003. године када је свештеник Предраг Бојовић добио задужење да служи у овој светињи. Тада се формирала заједница верника и храм је почео да живи литургијским животом у правом смислу. Данас овде служи отац Владимир Воштић, заједница је још увек активна, а црквени живот овде напредује. Труд који отац Владимир улаже видљив је већ при уласку у црквену порту као и током његове беседе на Светој Литургији коју увек пажљиво припреми.
Од 1994. године у порти цркве, почивају земни остаци Милана и Јакова Обреновића и њихових супруга Ђурђије и Стоје.
Брусница је до оснивања града Горњег Милановца била и седиште општине, а данас је ово село део мирне приградске зоне од чије је старе славе остала само Црква Светог Николе и назив Стара чаршија.