Михољдански састанак у Такову
Што сам старији, све чешће обраћам пажњу на своје унутрашње стање и схватам како се више не радујем истим стварима којима сам се раније радовао. Тако ми више свирке, ноћни изласци, журке, гласна музика и гужва не представљају задовољство као некад. Чак ми је то постало и напорно. Док на пример, данашњи дан и дани слични овоме, изазивају у мени радост, осећај испуњености и среће.
Устао сам око шест и десет и заједно са Сашом ишао да берем печурке по оближњој ливади. Време које је било променљиво претходних неколико недеља, погодовало је печуркама тако да их има свуда около по шумама и ливадама. Изузетан је осећај док пуниш кесе храном првокласног квалитета, а да након тога не мораш да одеш ,,на касу“ или да размишљаш о исправности, пореклу и начину узгоја намирница које си пазарио. При том, ти једри и свежи ливадски плодови као да хоће својом појавом да нам поруче да смо на превару заробљени у ланце потрошачког друштва и да је и другачији начин живота могућ.
