У Такову има доста регистрованих домаћинстава која се баве сеоским туризмом. Данас сам у гостима био код двоје младих људи који су се одлучили за овај вид породичног бизниса. Никола и Слађана Крстовић живе у Клатичеву, селу поред Такова, а у Такову су на купљеном имању направили две куће за изнајмљивање. Никола је графички инжењер и ради у струци, а Слађана је завршила инжењерски менаџмент и тренутно је на најлепшем занимању око петомесечне ћеркице. Обоје су имали могућност да живе у граду, али им је живот на селу прирастао за срце и не размишљају да оду из Клатичева.
Слађана и Никола Крстовић у својој Таковској бајци
Модеран смештај
Никола и Слађана су се одлучили да на свом имању изграде, за почетак две А-фрејм кућице, а касније планирају још помоћних објеката, базен, дечије игралиште и другог садржаја који би био на располагању гостима. За сада, обе кућице су модерно опремљене, укусно уређене пажљиво бираним комадима намештаја, а ту су и интернет, Плејстејшн, Нетфликс, друштвене игре и још понешто. Оно што виде као најважније је да са сваким гостом остваре контакт. Да сваког госта дочекају, објасне оно најнеопходније што им је потребно за боравак. Како кажу, на неколико места где су они били гости, домаћине нису ни видели само су разменили поруке и добили инструкције око плаћања, што је по њима врло хладан однос који им се није свидео.
Такође и техничке ствари које им се нису свиделе код других, решили су и отклонили на својим кућама за издавање. Посебну пажњу су обратили на изолацију, како би температура унутар кућа била равномерна и пријатна у обе зоне објеката.
А-фрејм куће, Таковска бајка
Дневни боравак, Таковска бајка
Дневни боравак, детаљ, Таковска бајка
Трпезарија, Таковска бајка
Трпезарија, Таковска бајка
Купатило, Таковска бајка
Купатило, Таковска бајка
Панорама Такова из Таковске бајке
Са галерије кућице кроз огроман прозор види се панорама Такова. Никола каже да је посебан доживљај ноћу када се у даљини види осветљени вијугави ауто-пут ,,Милош Велики“. Имање је смештено изнад главног пута у Такову недалеко од бивше фабрике ,,Вотке“, на врху пропланка и окружено је шумом и ливадама. У летњем периоду гости могу уживати у шетњи по природи, вожњи бицикла или у свему ономе што природа нуди за одмор. Недалеко од смештаја, на неких петнаестак минута хода је центар варошице где се налазе ресторан, продавнице, пекара, итд.
Галерија, Таковска бајка
Галерија, Таковска бајка
Галерија, Таковска бајка
Сеоска бајка
На крају, одлазим одушевљен са ово двоје дивних младих људи који својим начином живота промовишу праве вредности, а то су: породица, живот на селу и борба за опстанак села. Пожелимо им много успеха у даљем животу и раду.
У таковским селима нема пуно оних који гаје винову лозу, а још мање оних који се баве производњом вина. Главно пиће је овде ракија и то она која је одлежала и примила боју од храстовог бурета.
Дејан Милошевић из Шарана
На питање, одакле идеја да се у Шаранима сади винова лоза, Дејан одговара како је то била његова жеља још од средњошколских дана. Деведесетих година, када је у нашој земљи била велика економска криза и када су около буктали ратови, Дејан је маштао о животу у селу и свом винограду. Ова жеља га је све више обузимала, па је почео да учи о узгоју винове лозе и производњи вина. Кренуо је да посећује фестивале и салоне посвећене вину. Завршио је и курс за сомелијера (франц. Sommelier). Тако је почео да упознаје људе који се занимају за ову тематику, али и оне који су већ дубоко ушли у процесе узгоја грожђа и производње вина.
Први виноград
Најкорисније савете на самом почетку добио је од Божа Александровића, нашег искусног винара. Он га је усмерио да прво окуша срећу са узгојем Совињон блана (франц. Sauvignon blanc) и 2008. године, Дејан је посадио првих 1200 чокота ове познате сорте белог грожђа. Након три године, стигао је први род, а Дејан је направио своје прво вино. Резултат је био више него добар јер се испоставило да клима, земља и остали услови које Шарани нуде овој сорти грожђа доприносе специфичној ароми вина.
Охрабрен овим малим успехом, Дејан је одлучио да прошири своје засаде, па је поред нових 2000 чокота Совињон блана, засадио и цревне сорте Мерлоа (фр. Merlot) и Каберне франа (Cabernet Franc).
Планови
Након што је заједно са својим оцем од темеља подигао, озидао и покрио вински подрум, следећи корак му је да уреди унутрашњост, да набави још опреме која му је потребна да би проширио производњу. Паралелно ради на уређењу домаћинства, пошто у своју понуду жели да уведе и смештајне објекте који ће се користити у туристичке сврхе. Овај део посла ће на себе преузети Дејанова супруга Јасмина.
Жеља му је да једног дана заокружи своју понуду и да се у његовој винарији у будућности одржавају, како он каже: ,, … радионице слагања вина и хране, промоције и дегустације.“ Пошто је њему у фокусу квалитет, а не квантитет, Дејан не види себе као некога ко би продавао своје производе великим трговинским ланцима. Циљ му је да све своје производе понуди и прода управо ту у свом Малом шареном подруму. Такође, он прати винску сцену Србије и радо се одазива позивима организатора винских скупова, салона, сајмова и осталих винских манифестација.
Борба
На питање: ,,Како се бориш?“ – Дејан се прво од срца насмејао, а онда ми је објаснио суштину:
,, Једном годишње можеш да направиш вино. Имаш сад… ево… четрдесет пет, нека доживиш осамдесет пет, значи још четрдесет пута можеш да направиш вино и то ти је то. Грешке се овде не праштају. Ако направиш једну грешку током године, та година је изгубљена. То је један од ризика.
Друга ствар, кад посадиш виноград, ти не знаш шта ћеш добити. Није то као јабука, крушка или шљива… све зависи какве ароме можеш добити на свом земљишту. Пошто се нико у ближој околини не бави узгојем лозе, нисам могао да пробам туђе вино и да кажем: – Ок, ја ћу добити нешто слично. Ја нисам знао уопште шта ћу добити. Када смо добили прво вино, схватио сам: – Ово је одлично! Тај Совињон може да повуче ароме на две три стране. Сад, неке су скроз назанимљиве, а неке су одличне. На моју срећу код мене је отишао на те цитрусне, воћне, свеже ароме. Није отишао на хербалне, где се осећа неко сено, што мени није уопште занимљиво. И тако, ти посадиш па шта ти Бог да.“
Што се тиче средстава за развој винарије, углавном се сналази сам (да ми не замери Дејанова породица која га апсолутно подржава и помаже, кад напишем ,,сам“ мислим и на његове најближе, супругу Јасмину и родитеље Мирослава и Биљану). На субвенције од стране државе, не може да се ослони. Повремено одлази на рад у Словенију, а зарађени новац улаже у остварење свог сна.
Резултати досадашњег рада
Поред вина, у Малом шареном подруму производи се и ракија и одличан домаћи коњак. За сваки производ Дејан користи своје воће, па тако поред грожђа узгаја и шљиве. Циљ му је да у што скорије време задржи само старе сорте шљива које су се показале најбоље за ракију (Маџарка и Црвена ранка).
Дејан воли и да експериментише, па је поред коњака, траварице и комовице пробао да направи од грожђа сорте Тамјаника ароматично Оранж вино. Пошто су беле сорте показале веома изражајну ароматичност на његовој земљи, Дејан планира да следеће године засади још једну врсту белог грожђа – Траминац.
Шта ти Бог да
Дејан је још један пример да једино љубав може бити довољно јак мотив да се човек нечему посвети. Јер да је у ову своју животну авантуру кренуо искључиво због новца, много пута би већ до сад одустао.
Живимо у земљи и у времену када се овај вид ентузијазма не цени довољно. Данас је свако ко се одлучи да живи на селу од свог рада, истински херој. Херој који своје борбе води сам, али који даје добар пример другима. Захваљујући оваквим херојима видимо да је могуће ићи и тим путем… путем самосталности и слободе.
