У навечерје празника Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, зазвонило је звоно на звонику у дворишту таковске цркве да најави долазак изненадног али радо виђеног госта. Велики благослов за Таково била је посета проигумана српске лавре хиландарске, архимандрита Методија са својим монаштвом. Игуман је у кратком разговору рекао нешто, што би се могло окарактерисати као суштина српске револуције, а то је да су и Милош и Карађорђе подједнако битни, да их као такве треба подједнако уважавати и да се са истом љубављу треба за обојицу молити.
Фото Епархија жичка
И заиста, уместо да се делимо на симпатеизере Обреновића и симапатизере Карађорђевића, уместо да једне оптужујемо, а друге да величамо и да тако продубљујемо раздор и поделе у народу, требало би што пре да схватимо да су и једни и други наши. Да су део наше славне револуције која је једино тако могла бити исписана, почевши Првим српским устанком на челу са Карађорђем и завршивши се Другим српским устанком на челу са Милошем. И један и други су заједно са својим народом успели нешто што је мало ком народу на свету успело, а то је да сопственим снагама изборе слободу након скоро пет векова робовања. Тај народ је овај наш српски, који је изнедрио и Милоша и Карађорђа.
Поред ове значајне посете, завршни радови на летњиковцу и даље трају, а у току су и припреме на замени старе ограде која ограђује читаво црквено имање. То је још један велики посао који смо започели и надамо се да ће уз Божију помоћ и он бити успешно завршен.
Данас је био тежак дан за рад. Тешко је било издржати врућину чак и да смо одмарали негде у хладовини. Поред свега тога, окупили смо се после дуже паузе и урађено је доста. Копање, полагање цеви и пуштање канализационог система у рад, завршни водоводни радови и пуштање воде у летњиковцу, облагање каменом стаза и тротоара, покошена порта и велики део иза порте који је био прилично зарастао. Овај део није био кошен због потреба снимања филма, па је и то данас дошло на ред. Приводимо радове крају и врло брзо наш летњиковац неће више личити на градилиште већ на једно репрезентативно здање народног градитељства.
Владари и властела су кроз нашу пребогату историју градили цркве од камена, а народ је своје градио од дрвета. Баш овакве као што је наша таковска лепотица из 1795. Полако се и овај наш лепотан спрема да се с њом ухвати под руку па да заједно уживају у погледу на околна брда и мирису липа које их окружују.
Липа још није цветала, али се спрема. Још неких седам дана и Таково ће њоме опојно замирисати. Дотад покошене ливаде нашироко плене својим заводљивим миомиром. Ту су и шумске јагоде зреле, трешње и вишње, жито у пољу, кестен у дворишту… све буја и мами да му приђеш, да га дотакнеш и помиришеш. Људи у селу су у сталном покрету, у великим пословима, сезона радова је у пуном јеку.
Тројице, Силазак Светог Духа на Апостоле, Педесетница само неки од назива за овај велики хришћански празник. На сам празник у недељу служена је света Литургија у савиначкој цркви, у понедељак у цркви у Такову, а у уторак у Јовању у Доњим Бранетићима односно Озрему. Поред свете Литургије овај велики празник обележен је и литијама, односно преславом или обетином, светковином која се обавља испред записа, светог дрвета које готово свако село таковског краја негује у оквиру свог атара. Овај обичај се још назива и крстоноше, а Марко Марковић из Љуљака написао је диван текст који га најближе дочарава:
,, Литије у Љуљацима
Мало је оних који заиста схватају значај литијског дана и крстоноша за једно село. У Гружи и Руднику за литије, вековима су се сакупљали и сабирали становници села које тај дан обележава, да би се у заједништву, молитви, љубави и слози помолили Господу Богу за мир, благостање, слогу, берићет, здравље и потомство. Заједно са свештеником, у песми би обишли цело село и зановили знак крста на светим стаблима- записима.
Колико су Гружани и Рудничани поштовали запис говори чињеница да је негде половином 19. столећа у Љуљацима једна повећа грана од записа пала на пут који је испод крошње пролазио. Нико се није усудио да је помери. Померили су пут.
Запис су девојке китиле најлепшим цвећем, певајући вилинске песме. Била је част понети црквени барјак, а уз барјак се носила и сеоска икона, понекад и звоно, ако би га село имало. У Порти, коју је свако гружанско село омеђило, имало храм или не, повело би се коло, где би се преплетом руку, опанака и душе приказала она слога које данас тако недостаје.“
У својој књизи ,,Таковци“, Миленко С. Филиповић о литијама пише:
,, Литија или крстоноше би ишле са свештеником и обилазили сеоски атар. У поворци су ишли поглавито мушкарци, али и женске. Поворка је ишла од записа до записа. Као ,,записи” служила су разна стабла: већином крушке, али и цер, храст лужњак, липа, бор и др. Особитост је да у Красојевцима као запис служи један камен. У Брезни је било седам записа, у Шаранима пет, итд. у монографији „Таково”, у описима појединих села наведен је и број њихових записа. Иако су записи култна стабла, која су у општем поштовању, ипак су у Врнчанима један запис уклонили, извадили из земље, јер је правио сувише велику сенку, хлад.
Кад литија или крстоноше дођу до записа, обиђу око њега. Одржи се молитва и у кори на стаблу се засече крст: понови се стари, па се под кору стави хартија на којој свештеник напише „запис”, тј. слова ИС ХС НИ КА. Оближње куће доносе код записа карлице с млеком, сира, кајмака, белог лука, да почасте крстоноше, а за старије учеснике још и ракије. Крстоноше уз пүт певају да им роди летина. Било је некада тога да су пред крстоноше изношени болесници, али нисам могао дознати шта су им крстоноше радиле. Обилазак крстоноша би се обавио по подне, до ручка.“
Преслава на Тројице у Такову
Преслава на Тројице у Такову
Преслава на Тројице у Такову
Преслава на Тројице: Таково – Синошевићи
Преслава на Тројице: Таково – Синошевићи
Преслава на Тројице: Таково – Синошевићи
Фотографије из Синошевића преузете са ФБ налога Милета Обрадовић
У селу кад падне киша, дешава се својеврсно чудо. Прво се мења звук. Ако се пре почетка кише нешто и чуло, небески диригент то лагано утиша, све замукне на тренутак. Онда се појави шум, прво тихо па све јаче и јаче. Тај шум је глас жедне земље, која се у готово љубавном заносу радује овом поклону од самог Бога. Недуго затим креће песма птица које су накратко заћутале. Као и трава да се сад чује и дрвеће као да одахњује, свима је сад много лакше. Све ове звуке прате и мириси. Цвеће наједном јаче мирише, ливадска трава такође појачава, липе, храстови, воће све јаким мирисом одише, а и земља поорана почиње да дише. Сунце би још да сија, па се са облацима надмудрује. Пробија кроз њих своје зраке колико може. На моменат обасја читаво село, на моменат направи сјајне штрафте преко брда и тако све док скроз не зађе.
