Претрага за:
Вашар у Такову

Људи из таковског краја воле вашаре. У прошлости су вашари били место где се родбина окупљала, где су се склапали послови, где се пазарило и трговало, али и где се веселило уз ,,живу музику“ и добру храну и пиће. На вашарима су се момци и девојке ,,погледали“. Неретко се дешавало и то да момак ,,украде“ девојку са вашара или вашера како то овдашњи народ радије каже.

Вашар је служио да се људи ,,покажу“

Вашар је некада био и место на коме су појединци могли да покажу свој друштвени статус, домаћини своје богатство, момци да су за женидбу, девојке одевене и накићене за ову прилику да су за удају, млади родитељи своју скоро рођену дечицу…

Момак који би желео да се покаже плаћао би музикантима да свирају, а затим би стао на место коловође у тек формираном колу. Претходно би питао девојку која му је ,,запала за око“ да стане до њега како би је држао за руку док играју. Читава је то процедура била, пуна неизвесности и слатких мука.

Вашари или панађури

Вашари су обично везани за црквене празнике и налазе се побројани су у црквеном календару по местима одржавања и по празницима на који се одржавају, али како Миленко С. Филиповић пише: ,,Побожност је споредни аспект тих вашара иако су скупови о празнику и око цркве.“ Он још пише да су многи вашари у таковском крају настали ,,од некадашњег обичаја колективног идења и брања лековитог биља и шумских плодова“ али да има и оних који су привредног карактера на којима је вршена трговина стоком и пољопривредним, као и занатским производима.

Пантелејевдан у Такову

Вашар у Такову је од самих почетака са краја деветнаестог века био сточни вашар, и то један од највећих ове врсте у Србији како сам чуо од старијих мештана из села. Одржава се деветог августа на Светог Пантелејмона и траје три дана. Ове године почеће сутра, седмог и трајати до деветог августа када је и поменути празник.

Како је то било 1955. године, пише Миленко С. Филиповић у својој књизи ,,Таковци“:

,,Вашар у Такову почиње већ увече уочи Пантелијевдана. Догони се у великом броју крупна стока: по неколико хиљада грла говеда, у мањем броју коњи. Буде и оваца. На вашару се продају и комплетна кола: кола на продају означена су усађеним прутем који је на врху уденута цедуља са ценом. Буде ту и поврћа (особито парадајса) и воћа донетог из Мораве. Затим, ту су шатре за продају пића, па шатре за забаву (гађање и сл.), рингишпил“, продавци лецедерских израђевина, освежавајућих пића итд., а неизоставно на вашару буде и свирача, јер вашар не може да буде без играња кола, а то не може без свирача (сада поглавито хармоникаша).“

Нисам сигуран да ће овогодишњи вашар бити овакав како га уважени проучавалац нашег краја описује у прошлости. Оно у шта јесам сигуран је то да ће бити шатри са ,,живом“ музиком, рингишпила и других занимација за децу, као и добре хране са ражња, свадбарског купуса и осталих ђаконија, хладног пива и сладоледа на точење. Биће организован и културно-уметнички програм и све остало што таковски вашар уобичајено нуди.

Данас сам прошетао да проверим како иду припреме и ево мало фотографија.

Видимо се на вашару!

Илиндански вашар у Горњем Милановцу

,,Посматрао сам вашар у Горњем Милановцу на Илиндан, 2 августа 1954. Вашар је отпочео после подне уочи Илиндана, а почео да се растура на Илиндан иза подне. На сточни трг су била догнана многа говеда; осталих врста стоке – коња, оваца, свиња било је сразмерно веома мало. Сем стоке на сточној пијаци су продавани: креч, бостан, седларска роба, ужарска роба, фијакери и обична кола, употребљаван грађевински материјал, точкови, ракиски казани и др., а било је и шатри с јелом и освежавајућим пићима. Испред пијаце, где се продају млечни производи, воће и поврће, изложили су овога пута своју робу трговци са стране: Ере су продавале катран, лонце и црепуље, чаброве и друге судове рађене од дужица. По улицама је било Цигана који су продавали своје израђевине (гребене, чешљеве, сврдлове, вретена и др.), па и мутавџија од Ниша. После подне задржала се у граду само још маса омладине, која се шетала до касне вечери главном варошком улицом и забављала на окретаљкама (рингишпил), под шатрама са стрелиштем и сл.“

Овако Миленко С. Филиповић описује вашар 1954. године. Оно што се данас 2023. године могло видети у Железничкој улици само подсећа на прошла времена.

Суперћелијски јул у Такову

Причају људи да је на таковским њивама и пољима до сада било и изненадног невремена и града, грмљавине и громова, али да до сада нису видели и доживели овакве појаве на небу какве су претходних дана протутњале кроз Србију, закачивши и наш крај. На сву срећу, повређених овде није било. Доста је дрвећа изломљено, страдала је по нека стреха или пластеник, а надлежни упозоравају да бисмо могли очекивати слично невреме и данас и наредних дана.

Огњевити свеци у народном календару

У народном календару ово је период године посвећен огњевитим свецима: Светом Пантелији, Светом Илији, Огњеној и Благој Марији и Светом Прокопију. Народ их је тако назвао јер се славе у време највећих жега када лако избијају пожари. О томе Миле Недељковић пише у својој књизи ,,Годишњи обичаји у Срба“.

Аранђеловдан летњи

26. јул је дан када се славе сва јављања и чуда Светог архангела Гаврила. Драгомир Антонић је у својој књизи ,,Српски народни календар“ забележио причу везану за Таково и овај празник: ,,У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе, пије воду и лечи се од разних болести.“

Овај дан није ,,обележен црвеним словом“ у црквеном календару, те се различито празнује у крајевима где живи наш православни народ. Негде се строго не ради, а понегде је у прошости био посвећен предивном народном обичају милосрдних моба када се помагало сиротињи. (Драгомир Антонић – ,,Српски народни календар“)

У народу се верује да: ,,Ведри Аранђеловдан предсказује јаку зиму.“ (Миле Недељковић – ,,Годишњи обичаји у Срба“)

Данас 25.7.2023., дан је био изузетно тежак и врео. Један од коментара је био да је толико вруће као да се налазимо испод сача.