Коштунићи

,,Коштунићи су велико село, друго по величини у читаву пределу.“ Овако Миленко С. Филиповић почиње опис овог надалеко чувеног села таковског краја. Он даље наводи како у селу има много извора и потока, а на тим потоцима дванаест воденица (у време када је писао своје дело Таково и Таковци).

Смештено је под планином Сувобор у близини Равне горе, где је за време Другог светског рата било седиште Југословенске војске у отаџбини, предвођене генералом Драгољубом Михаиловићем. Ови јуначки крајеви изнедрили су и великог војводу Живојина Мишића чија је мајка Анђелија рођена баш у Коштунићима. Из времена српских устанака памтимо храброг војводу Милића Дринчића и многе друге јунаке.

Свеопшти утисак је да Бог није штедео када је делио благодети овим крајевима. Прелепих брдовитих пејзажа богатих шумама и водама, плодне земље за узгој разног поврћа и воћа, пашњака за чување стоке има на претек. У наше време та природна богатства, дуга и живописна историја овог краја, као и предузетнички дух мештана изнедрили су богату и занимљиву туристичку понуду.

Међутим, оно што је мени оставило јак утисак и о чему још увек размишљам након неколико дана од посете Коштунићима је слика терена за мали фудбал у центру села. На терену су зарђали голови без мрежа, из асфалтне подлоге изникао је коров, а негде на средини стоји једна подерана напуштена лопта. Мало даље, са друге стране када се прође сеоска црква, прелепа воденица у којој се камен више не окреће и у коју одавно нико није улазио.