Да се присетимо
Кратак видео као подсетник на почетак и трајање градње летњиковца у Такову.
У суботу пред Митровдан наш православни народ се сећа својих упокојених сродника и пријатеља. На Светој Литургији се молимо за њихове душе и читамо њихова имена пред лицем Бога Живога. У Цркви брвнари у Такову се налази табла са именима погинулих и умрлих у рату од 1912. до 1919. године. Сети се Господе у Царству Твоме, помилуј и спаси уснуле слуге своје:
Драгојла, Милоша, Љубомира, Крсту, Рајка, Сретена, Александра, Микаила, Добрицу, Рајка, Милутина, Милорада, Ђурђа, Миливоја, Братислава, Милоша, Перишу, Милосава, Маринка, Грујицу, Благоја, Здравка, Љубомира, Душана, Љубисава, Адама, Младена, Радивоја, Драгишу, Милутина, Светозара, Драгутина, Здравка, Љубинка, Живојина, Живојина, Јована, Василија, Чедомира, Тимотија, Богољуба, Милосава, Ђурицу, Драгомира, Живојина, Чедомира, Милоша, Владимира, Милоша, Петра, Драгољуб, Милинка, Милорада, Војислава, Живана, Радојицу, Рајка, Милорада, Драгомира, Милована, Добросава, Радомира, Рајка, Микаила, Милића, Бошка, Божа, Војислава, Тикомира, Митра, Милоша, Радисава, Божидара, Драгутина, Милутина, Радича, Илију, Радомира, Милосава, Драгољуба, Живојина, Веселина, Милоша, Саву, Милинка, Војислава, Драгутина, Вилотија, Милоја, Чедомира, Вујицу, Јовицу, Јездимира, Миловна, Милорада и Животу мајстора каменоресца који ову плочу направи 1924. године.

Предности и мане модерног доба у свакодневном животу лако се могу видети на простом примеру употребе дигитрона. Чињеница је да нам је лакше и брже израчунати збир, производ, разлику и количник, много лакше наћи корен, проценат или степен неког броја куцањем по типкама дигитрона него ,,упалити мозак“ и узети папир и оловку. Али чињеница је такође да нас то запостављање ангажовања мозга води ка интелектуалној отупелости и лењости. Ако се тек осврнемо на употребу рачунара и ,,паметних“ уређаја видећемо да је наш мозак ,,укључен“ тек толико да може да прима у себе велике количине (углавном непотребних) информација. Тако на пример, ако нас занима каква ће предстојећа зима бити, то врло лако можемо сазнати користећи се претрагом у интернет претраживачу. Када би неким случајем нестало интернета, радио и тв сигнала питање је како бисмо се снашли, јер смо одавно заборавили говор природе.
Тачно је да данас живимо много лакше, комфорније и опуштеније него наши стари, али ако само погледамо на то како су они размишљали, какве су вредности гајили или само колико су више били окренути природи, намеће се закључак да смо се упецали на мамац привидног напретка.
У својој књизи ,,Преживети и живети у природи“, монахиња Анастасија Рашић из манастира Рукумија пише управо о тој ,,народној метеорологији“ односно народној мудрости читања природе:
,,Блага зима предстоји:
Строга зима предстоји:
Знаци лепе и дуге јесени:
Кад ће јесен бити лепа и дуга, онда преко лета цветају два пута неке воћке и биљке, а друге два пута листају. Таква јесен предстоји и кад се у почетку јесени види пред вече по ливадама и пашњацима по трави читава мрежа од паучине, која се прелива у сјајности својој кад погледаш од траве према сунцу, које је близу заласка око шест сати увече.“

Одувек су ми биле занимљиве сугестије типа: – Немој то, не ваља се… или напротив оне типа: – Узми то, ваља се… Још веће ми је одушевљење када непосредно доживим и уверим се у чари народне мудрости, као онда када смо на Савинцу кували гулаш поред Дичине. На небу су се појавили сиви облаци, на шта смо сви скочили на ноге како бисмо се склонили од кише, а неко нас заустави речима: – Ма, неће киша кад облаци иду из правца Дренове. И то ништа није чудно. Наши стари су знали да ,,читају“ природу, тумачили су поруке неба, биљака, животиња. Међу скупљачима народног блага пронашао сам и Радојку Кувезић која у својој књизи о народном животу и обичајима ,,Чувари светлости“ пише управо о овом феномену:
,, Народ је одвајкада, на основу разних знакова и појава у природи, као и према биљкама и понашању животиња, птица и инсеката предсказивао какво ће бити време; у току дана, за поједино годишње доба или целу годину. Често су та предсказања била кратке изреке само:

У народу се сматра да наступа права јесен након празника Светог Киријака Отшелника (Михољдан, 12. октобар по новом календару). Ако којим случајем топли дани не престану, као што је то случај ове године, онда се овај период назива ,,михољско лето“. У књизи ,,Живот Срба сељака“ Милана Ђ. Милићевића стоји овакво објашњење:
,, 5. Сиротињско лето. Михољдан, 29. септембра , пада у јесење доба, али тада, више пута, може да буде врло лепо и топло време. Зато се то доба и зове: Михољско лето; по градовима реку: Сиротињско лето.“
Прочитах негде и да се у народу верује да ће зима бити хладна након ,,михољског лета“, као и то да да су ови топли дани поклон од Бога намењен сиротињи, како би могла да позавршава пољске радове.






