До тебе је

,,Ако сијаш сјајно је, ако мрачиш мрачно је. До тебе је.“ Ово су мудре мисли покојног Небојше Глоговца. Лебде изад Такова ових дана, а ја се случајно накачих на ту фреквенцију јутрос и од тада ми се мотају по глави, па се читав дан преиспитујем. Сијам ли или мрачим? Међутим много је лакше видети друге, лакше је рећи: ,, Види овог како мрачи“ или ,, Види овог како сија“ него испитати себе.

Још о једној ствари размишљам данас. Док смо загледали летљиковац и дивили се мајсторским рукама које су педантно паковале храстове стубове, греде и летве у једну складну архитектонску целину, Неђо подели са мном, онако у пролазу, још једну мудролију, не мање вреду од оне Небојшине: ,, Не волим кад у екипи у којој радим, неко почне да тврди да нешто не може да се уради. Таквог одмах склањам из екипе. Уноси негативну енергију, а нема тога шта човек не може да направи ако се потруди.“

И да не мрачим више, потрудио сам се да и данас нешто напишем.

Србски или српски

Пре неколико дана наишао сам на један много занимљив чланак. Ево дела текста:

,, … Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв „српски” нaписaн y oбликy „србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: „Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”. Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик „србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б.

…

Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк „Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe „Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик „србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик „сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao „сjeрбски”.

…

 Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe „срБски” мeњa y „срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe „Вyкoвe Рeфoрмe”«, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.“

Комплетан текст може се прочитати на веб сајту Приручник.рс.

Можда ово некоме није ни битно. Знам многе којима није битан ни српски ни србски. Било како било, знам и неке који су данас развили србски барјак и поставили га на врх летњиковца у порти Цркве брвнаре у Такову.

Чиста хемија

Кад радиш нешто у дворишту, обично дођу комшије да помогну. Онда у паузи крене и прича. Данас је била у оптицају једна јако лепа прича из које ћу издвојити само једну реченицу. Отац једног од нас прича како је то некада било и каже за свог комшију и четрдесотогодишњег пријатеља: ,, Ми смо, ми старије генерације, ми смо се волели!“ Затим је додао:,, Свашта смо преживели и тешке речи и битне животне тренутке и препирке, али смо се волели!“

Како је ретко ово чути а да не звучи сладуњаво или патетично или (далеко било) настрано или из неког интереса… Слично доживљавам све ове људе који се мењају на нашој ,,таковској позорници“ из дана у дан. Један дан видим једне, други дан друге, трећи дан треће, мењају се, али свака смена доноси напредак, јер наш објекат расте сваким новим даном, а главни разлог због којег расте је управо то што сви ми доносмо, а то је љубав. Из љубави долазимо, из љубави одвајамо време које нико од нас нема, јер сви смо у неком свом послу и обавезама, из љубави одвајамо нека средства и труд, без намере и потребе да нам то неко некад врати или надокнади. Из љубави се улажемо у нешто што је наше, заједничко, јер знамо да је највећа вредност овога што радимо управо у томе што смо се удружили, што проводимо време заједно, што у ходу решавамо заједничке проблеме и што на том заједничком путу пазимо једни на друге.

Тешка физика

Живимо у времену када је лакше доћи до астрофизичара него до доброг мајстора. Када ти при том тај мајстор (Шоле) каже да му додаш један од ових прелепих масивних храстових стубова, схватиш да је потребно применити у пракси многе од закона који се уче на часовима физике у основној и средњој школи. Ако на све то додамо и онај (мало измењени) виц о томе шта је теже, кило гвожђа или кило храстовине (проверено кило храстовине), добићемо одговор на питање, зашто баш овакав наслов?

Стварно су претешки храстови стубови и греде, али људи моји, колико је то лепо дрво, како је импресивна та његова структура, та боја и шаре… па тај мирис огољеног дрвета помешан са благом паљевином насталом услед обраде моћним алатима… једноставно речено, са великим задовољством сам гледао како полако наша грађевина добија почетне обрисе.

Виша математика

– Дај… придржи ми ово, али окрени за 180 степени… не, не тако… држи равно ка мени и онда заротирај.

– Мислиш овако?

– Ма не, стави доле на постоље и онда узми нормално у руке, па онда само заротирај, али не ка себи него ка мени али да овај део овде дође на горњу страну.. чекај, стани. Овако.. пусти постоље и окрени нормално предњу страну и онда…

Нисам имао прилику раније да држим у рукама пеглу за варење пластичних водоводних цеви, али договорисмо се некако на крају и завршисмо посао.

Откопана земља на месту где ће бити стаза до летњиковца и насут шљунак, извучене цеви за воду и канализацију, обележен правац за копање до септичке јаме. Припремљено све за израду тротоара и најважнија ствар за данас, дотерана грађа која ће требати сутра мајсторима за дрво да почну радове. Цреп стигао још крајем прошле недеље…

Кафа за мајсторе кува се ујутро у 6.45ч.