Чиста хемија

Кад радиш нешто у дворишту, обично дођу комшије да помогну. Онда у паузи крене и прича. Данас је била у оптицају једна јако лепа прича из које ћу издвојити само једну реченицу. Отац једног од нас прича како је то некада било и каже за свог комшију и четрдесотогодишњег пријатеља: ,, Ми смо, ми старије генерације, ми смо се волели!“ Затим је додао:,, Свашта смо преживели и тешке речи и битне животне тренутке и препирке, али смо се волели!“

Како је ретко ово чути а да не звучи сладуњаво или патетично или (далеко било) настрано или из неког интереса… Слично доживљавам све ове људе који се мењају на нашој ,,таковској позорници“ из дана у дан. Један дан видим једне, други дан друге, трећи дан треће, мењају се, али свака смена доноси напредак, јер наш објекат расте сваким новим даном, а главни разлог због којег расте је управо то што сви ми доносмо, а то је љубав. Из љубави долазимо, из љубави одвајамо време које нико од нас нема, јер сви смо у неком свом послу и обавезама, из љубави одвајамо нека средства и труд, без намере и потребе да нам то неко некад врати или надокнади. Из љубави се улажемо у нешто што је наше, заједничко, јер знамо да је највећа вредност овога што радимо управо у томе што смо се удружили, што проводимо време заједно, што у ходу решавамо заједничке проблеме и што на том заједничком путу пазимо једни на друге.

Тешка физика

Живимо у времену када је лакше доћи до астрофизичара него до доброг мајстора. Када ти при том тај мајстор (Шоле) каже да му додаш један од ових прелепих масивних храстових стубова, схватиш да је потребно применити у пракси многе од закона који се уче на часовима физике у основној и средњој школи. Ако на све то додамо и онај (мало измењени) виц о томе шта је теже, кило гвожђа или кило храстовине (проверено кило храстовине), добићемо одговор на питање, зашто баш овакав наслов?

Стварно су претешки храстови стубови и греде, али људи моји, колико је то лепо дрво, како је импресивна та његова структура, та боја и шаре… па тај мирис огољеног дрвета помешан са благом паљевином насталом услед обраде моћним алатима… једноставно речено, са великим задовољством сам гледао како полако наша грађевина добија почетне обрисе.

Виша математика

– Дај… придржи ми ово, али окрени за 180 степени… не, не тако… држи равно ка мени и онда заротирај.

– Мислиш овако?

– Ма не, стави доле на постоље и онда узми нормално у руке, па онда само заротирај, али не ка себи него ка мени али да овај део овде дође на горњу страну.. чекај, стани. Овако.. пусти постоље и окрени нормално предњу страну и онда…

Нисам имао прилику раније да држим у рукама пеглу за варење пластичних водоводних цеви, али договорисмо се некако на крају и завршисмо посао.

Откопана земља на месту где ће бити стаза до летњиковца и насут шљунак, извучене цеви за воду и канализацију, обележен правац за копање до септичке јаме. Припремљено све за израду тротоара и најважнија ствар за данас, дотерана грађа која ће требати сутра мајсторима за дрво да почну радове. Цреп стигао још крајем прошле недеље…

Кафа за мајсторе кува се ујутро у 6.45ч.

Можемо ли боље?

Сви смо чули за Други српски устанак, за Таково и Цвети, за Милоша и Обреновиће. Знамо и за Цркву брвнару у Такову, посвећену Светом Ђорђу. Мада, ово коме је посвећена можда и не знају сви Милановчани, јер сретао сам у порти људе баш из Милановца који су свраћали и питали ме да им откључам врата како би ушли да виде цркву, јер никада раније нису улазили унутра. Колико год ми је ово било чудно и немогуће ипак не могу да се не сетим својих првих долазака у црквено двориште. Непокошена трава, свуда около врзина, камени споменици на гомили уз ограду. Прелепа црквица у таквом окружењу деловала је одбачено, запостављено, скрајнуто као да некоме смета што уопште постоји. Да ли је то био резултат међудинастичких сукоба или послератне политике или нечег трећег није ни важно и нећемо у то ни да улазимо. Важно је то да громогласно звуче речи песника:,,ТУ ЈЕ НОВА СРБИЈА СТВОРЕНА…“ Питам се како би црквица изгледала да је у њеној порти нова Швајцарска, Француска, Италија, Енглеска или што да не и Словенија или Хрватска створена или било која друга земља из окружења? Како би село Таково изгледало да је негде другде изнедрило једног Милоша Великог и националну револуцију? Али, овде ћу стати и спустити се на земљу. Немогуће је једном или неколицини обичних смртника маштати о тако крупним стварима. Зато нећемо да маштамо (бар за сад). За сад ћемо ми, група обичних смртника, ентузијаста, локал-патриота и родољуба покушати да урадимо што је до нас. У почетку је било: – Дај да помогнемо свештенику да покоси траву мучи се човек, коси и на Савинцу и овде, треба му баш доста времена да покоси толику површину. После тога, док смо седели уз кафу и ракију после Свете Литургије у порти, паде неком идеја да оградимо мање двориште око црквице како би ту било уредније и лакше за кошење и одржавање и да се скупи нас неколико па да направимо распоред кошења. Брзо смо се организовали, скупили новац донацијама људи из села, нешто грађе и алата, одвојисмо једно 4-5 субота и направисмо ограду. Направисмо и паркинг на улазу у црквено двориште јер и то је била једна од болних тачака, да поред оволике порте људи немају где да се паркирају него се закрчи читав пролазни пут када је неко веће окупљање. Како нас је недељом и празницима бивало све више на Светој Литургији у нашој црквици, ношени успехом претходних акција смислили смо да би ваљало направити неки мањи објекат, неки трем или летњиковац, где бисмо могли сви да седнемо после службе. И сложисмо се да би ваљало, али не само због нас него и због људи са стране који долазе у обилазак, због крштења и венчања који се у цркви обављају, а сем оног на цркви и звонику, у порти нема ни једног крова где би више од пет људи могло да се склони кад почне киша. Идеја је рођена још док је протојереј Ненад Бајић био старешина, а касније је разрађена и кренула да се реализује залагањем јереја Александра Пејовића који је садашњи старешина цркве и Црквене општине Савинац. Поред свештеника у одбору за изградњу летњиковца су још и: Саша Јашаревић, Александар Илић, Бобан и Бранко Каравезић, Бобан Николић, Мирко и Аксентије Дрињаковић, Владимир Бојовић и Срећко Лисица. Прикупљене су све општинске дозволе (као и од Завода за заштиту споменика културе РС), урађен и одобрен пројекат након чега су радови отпочели. Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, освештани су темељи и изливена плоча. У току су преговори са мајсторима, набавка материјала, припрема грађе, док упоредо иде и прикупљање донација. Планом летњиковца предвиђена су два тоалета, велика сала са столовима и клупама и мала кухиња са шпоретом за припрему топлих напитака. Објекат ће бити димензија 5м х 12м, израђен од дрвета и камена у већем свом делу, а у мањем зидан циглом. Конструкција ће подсећати на трем који ће са северне стране бити затворен зидом од брвана. Кровна конструкција ће бити покривена бибер црепом. Ми овде у Такову верујемо да ћемо успети да укровимо летњиковац до краја године и завршимо све до пролећа следеће, али не због тога што смо све обезбедили, јер нисмо. Још увек немамо ни довољно новца, ни сав материјал. Верујемо јер смо понесени узвишеним осећањем да радимо нешто што ће бити на понос будућим генерацијама. Верујемо јер знамо да се и наши славни преци на висинама радују кад нас виде како у слози труд свој Богу приносимо. Верујемо јер нисмо ту да тражимо узроке и кривце за вишедеценијски (ако не и вековни) колективни немар, него да ми овакви какви смо несавршени од себе дамо боље. Ако знамо да у порти Цркве брвнаре постоји само једна мала мермерна плоча која обележава камен са кога је Милош позвао на устанак и ако вас питам: – Можемо ли боље? Сигурно је да можемо и морамо боље. Зато позивамо вас који мислите и осећате исто, да нам се придружите, да нас ојачате и помогнете да иза себе оставимо нешто вредно и лепо својим потомцима. Рачун на који можете уплатити свој прилог је: Халк банка: 155-8435-22 Сврха уплате: ИЗГРАДЊА ЛЕТЊИКОВЦА У ТАКОВУ У ДВОРИШТУ ЦРКВЕ БРВНАРЕ Прималац: ЦРКВЕНА ОПШТИНА САВИНАЦ

…

Текст је објављен у Таковским новинама 23.09.2021. године. Купите нови број и помозите рад наших новина.

Донације

Док Бранко Каравезић припрема грађу у својој стругари, на јучерашњем састанку поред осталих текућих обавеза, схватили смо да морамо да се ангажујемо око донација најозбиљније могуће. Пошто још нисмо били код свих људи из села, договор је да у току следеће недеље обиђемо сва домаћинства у таковској парохији. У уторак 21.09. на Малу Госпојину у 16ч у дворишту таковске цркве, организовали смо донаторски ручак и обезбедили све што је потребно да угостимо велики број људи. Ово је само једна од акција које намеравамо да спроведемо како бисмо прикупили довољно средстава да би наш летњиковац био што квалитетније урађен. Можда бисмо могли да све урадимо и са мање средстава и да ,,закинемо“ на квалитету, али намера нам је да акцент дамо управо на то, да објекат који правимо буде изведен најбоље што можемо. Да користимо најбоље природне материјале (најбољи камен и дрво које можемо да набавимо), најбоље мајсторе до којих успемо да дођемо и да наравно све буде по благослову и са свим дозволама. Аксентије је, кроз шалу у једној од данашњих многобројних порука које смо сви у Вибер групи разменили рекао, да ће наши потомци морати да реновирају летњиковац 2815. године.