Претрага за:
Донације

Док Бранко Каравезић припрема грађу у својој стругари, на јучерашњем састанку поред осталих текућих обавеза, схватили смо да морамо да се ангажујемо око донација најозбиљније могуће. Пошто још нисмо били код свих људи из села, договор је да у току следеће недеље обиђемо сва домаћинства у таковској парохији. У уторак 21.09. на Малу Госпојину у 16ч у дворишту таковске цркве, организовали смо донаторски ручак и обезбедили све што је потребно да угостимо велики број људи. Ово је само једна од акција које намеравамо да спроведемо како бисмо прикупили довољно средстава да би наш летњиковац био што квалитетније урађен. Можда бисмо могли да све урадимо и са мање средстава и да ,,закинемо“ на квалитету, али намера нам је да акцент дамо управо на то, да објекат који правимо буде изведен најбоље што можемо. Да користимо најбоље природне материјале (најбољи камен и дрво које можемо да набавимо), најбоље мајсторе до којих успемо да дођемо и да наравно све буде по благослову и са свим дозволама. Аксентије је, кроз шалу у једној од данашњих многобројних порука које смо сви у Вибер групи разменили рекао, да ће наши потомци морати да реновирају летњиковац 2815. године.

Питања

Ново у Такову је да смо почели да добијамо питања. Има их разних врста, од тога где се тачно налази летњиковац и докле се стигло са радовима, преко ко стоји иза овога, до дворца и приступне саобраћајнице.

Одмах да кажем да са дворцем и приступним путем немамо никаквих додирних тачака. Ми смо људи који живимо овде у селу Такову и самоиницијативно смо покренули акцију изградње летњиковца. Већ сам о томе детаљније писао у објави Летњиковац, а једино што бих још могао додатити то су имена чланова одбора за изградњу: свештеник Александар Пејовић, Саша Јашаревић, Александар Илић, Бобан и Бранко Каравезић, Аксентије и Мирко Дрињаковић, Бобан Николић, Владимир Бојовић и Срећко Лисица. Поред нас ту су и Недељко Тодоровић, Милан Живанић, Данијел Миланов и Пеђа Илић који би сигурно био и физички с нама да није тренутно послом у Канади. Ми смо ти који вучемо напред, али ту су и сви они који су учествовали донацијама у новцу, грађи, материјалу, физичким радом, машинама, тракторима…

Стигли смо до ,,нулте“ плоче на самом градилишту, а организационо много даље. Прикупили смо у новцу негде око пола износа од укупног и мораћемо још да се потрудимо око донација. У уторак на Малу Госпојину 21.09.2021. организујемо донаторски ручак и ако неко од Вас ко ово чита има жељу да дође и помогне својим прилогом добро је дошао. За све информације можете нам се јавити путем имејла који се може видети на врху стране нашег сајта, Фејсбук налога или лично после службе у недељу у таковској цркви.

Око набавке и уградње камена се ангажовао Недељко Тодоровић, око припреме грађе Бранко Каравезић, готово сву грађу смо прикупили што донацијама свакога из одбора ко има своју шуму, што донацијама стабала људи из села, а што буде недостајало докупићемо накнадно. Бибер цреп очекујемо да стигне са стоваришта до краја ове недеље. Ненад Пауновић се понудио да заврши сечење цигле…. и вероватно сам нешто и изоставио услед много ствари које се дешавају ових дана.

Тренутно смо у пословима везаним за водовод и струју, а јуче се ишло у шуму по стабла за грађу:

Летњиковац ће се налазити са леве стране пута од улаза ка цркви:

Нешутљива лопта

Обично предвече супруга и ја идемо у шетњу. Таман што смо кренули, наш старији син се враћао и сретосмо га негде код улаза у црквену порту. Изненадисмо се што се тако брзо вратио са терена, јер обично остане много дуже кад оде на школско игралиште да игра фудбал са другарима из села. Пре него што смо га питали како то да се тако брзо вратио, он поче да нам објашњава:

– Онај мој друг Жиле, који је то специјалац! Толико је предувао лопту да је просто била нешутљива. Још ми је рекао да дођем на терен… ја тамо, а оно нема никога. Зовем га телефоном, а он ми каже да није мислио на доњи него на горњи терен кад ме је звао да се нађемо. На крају ми је рекао да дођем до Раћа пешке, пошто нисам кренуо бициклом, а да ће ме он повести на свом само да поскида неке лампице…

Браво! Помислих… управо је одлично описао данашњу утакмицу ФК Таковски устанак Таково : ФК Шолопај. Заиста је та лопта на терену у Такову била нешутљива, а терен за који се није знало да ли је горњи или доњи, више непријатељ него пријатељ младим играчима Бранка Кеца Каравезића. Није да се момци нису трудили, оставили су срце на терену, како то спортисти воле да кажу, али једноставно данас није био њихов дан. Изгубили смо 4:1 од екипе која није била бољи противник. Једноставно, имали су више среће јер су од пет контранапада колико су имали, дали четири гола.

Кратак предах пред нове изазове

Из таковске црквене порте нису се чули данас ни багер ни трактор ни камион, чак ни лопата. Ни данас ни јуче није се радило. Јуче се јело, пило и уз дружење договарало о томе како ћемо даље. Као што већ раније писах, људи нам долазе , хоће да се укључе да помогну како ко може. Миленко и Јелена Матовић су тако у име своје породице јуче дали свој допринос. У договору са свештеником Ацом организовали су о свом трошку ово окупљање поводом завршетка прве фазе радова. Захваљујемо се породици Матовић на лепом гесту, на њиховом труду и указаној пажњи.

Од јуче смо јачи и за Сашу Јашаревића и Бобана Николића. Они су се вратили са одмора, тако да је наш одбор за изградњу сада у пуном саставу и даље идемо пуном снагом. А снаге ће нам требати јер нам предстоје велики подухвати. У току су преговори са мајсторима, набавка материјала, припрема грађе, а упоредо и наставак прикупљања донација. Све то у овом моменту делује можда тешко, можда и немогуће, али једно је битно: на правом смо путу! Дајемо све од себе и испуњавамо оно што је до нас. Верујемо да правимо тај први корак ка Богу, а он ће како мудра поука каже, направити десет ка нама.

На крају само да јавим да не бринете. Саша, Бобан и Кале су плочу залиливали преко дана, а и ја сам предвече још два пута 🙂

Лепотица од бетона

Уназад неколико година појавила се теорија да је Земља равна плоча. Наравно како то с људима обично бива, сада имамо оне који верују у ову теорију, а са друге стране имамо ове што верују да је Земља округла. Обе стане имају своје необориве доказе и надам се да једнога дана неће избити неки рат између њих. Ми овде у Такову од данас верујемо да је плоча равна. И не само да је равна него је и пространа, па лепо четвртаста, мало одигнута од земље, права шумадијска лепотица. Још верујемо да ћемо је ускоро заруменити каменом, довести јој 18 најлепших дрвених стубова, а када јој „сашијемо“ венчаницу нека бира себи једног за удају, па да јој направимо велику свадбу са много званица, што одавде из села, што из околине.

Вагрес

Док је наш Бранко Кец Каравезић обарао и превлачио стабла за грађу у шуми, остали су јурили изгредника који је пре неки дан газио ивице ископа за темељ и крунио земљу, правећи тако штету великих размера. И ухватили су га пошто је поново дошао да штети, да расипа шљунак и разбацује камење около по ливади. Кале је био тај који га је ухватио, али уместо да га изгрди ставио га је на рамена и носио около док је управљао машином за равнање, тзв. жабом. Дивим се само мајстору Синиши Обрадовићу, Данијелу Миланову, Ацу Илићу, Аксентију Дрињаковићу и мајстору водоинсталатеру Николи Гавриловићу на стрпљењу и толеранцији коју су показали док су радили и уједно морали да трпе ову двојицу шаљивџија. И поред тога, успели су данас да заврше све припреме за сутрашње изливање плоче. Сада је све као „под вагрес“.

Трећа смена -Таково

Свакога дана нешто се дешава на нашем градилишту у порти таковске цркве брвнаре. Још увек смо у фази припрема за изливање плоче. Главни мајстор у овој фази, наш Бобан Кале Каравезић ту је од јутра, зида, шалује, копа, зове телефоном, уговара, организује… даје се свим срцем. Од када смо кренули са овом акцијом он је ту у првим борбеним редовима. Први задатак кога се прихватио је био прикупљање прилога од комшија из Такова и то је обавио тако да је све нас из одбора засенио. Само то да је урадио било би и више него довољно. Међутим он је неуморан, пун ентузијазма и енергије коју беспоштедно улаже. И вечерас је био ту, са лопатом у руци заједно са комшијама Бранком и Мишом Дрињаковићем који су дошли да помогну багером.

Све нас је више

Нови дан нам је донео нове људе који су нам се придружили. Заиста је диван осећај када се људи удружују око племенитог циља и још је веће задовољство у томе и сам учествовати. Не сећам се када сам последњи пут био оволико занесен неком идејом, не сећам се да сам икада нечим био окупиран у толикој мери да ме просто мрзи и да једем и спавам како не бих беспотребно губио време на такве ствари 🙂

Круг се шири, о нашој акцији се прича и препричава и то је добро. Сви који желе да нам се придруже су добродошли. Што нас је више то смо јачи 🙂

Јутрос ми Милан Живанић рече кроз смех и шалу две врло озбиљне реченице: ,,Лепо је кад се Срби сложе, могу да направе шта хоћеш. Само штета што се то не догађа често.“ Још увек сам под утиском, јер заиста велика је сила у слози и заједништву. И сам Господ наш Исус Христос каже: ,,Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима“.

Иначе, Милан ми ово рече након што је истоварио приколицу шљунка за потребе наставка радова. Поред њега данас су на радовима ископавања и дотеравања шљунка били Мирко Дрињаковић, Жарко Савић, Илија Слијепчевић, Аксентије и Немања Дрињаковић и Владе Бојовић, а надзорни орган био је наш капитен свештеник Ацо који је нашао мало слободног времена да нас обиђе па да настави даље у решавање питања набавке бибер црепа.

Ископавање шљунка, Аксентије и Немања Дрињаковић
Мирко Дрињаковић
Жарко Савић
Владе Бојовић
Милан Живанић
Немања Дрњаковић
Илија Слијепчевић
Камен темељац

Данас смо са Божијом помоћу и уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина излили темеље летњиковца. Радовима је претходило освећење и полагање три камена темељца. Службу су вршили Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, јереј Александар Пејовић и протојереј Миодраг Анђелић. Након молитве протонамесник Драган је и у своје лично име захвалио окупљенима на труду и залагању речима: ,,Ко Цркви даје Богу позајмљује, а Бог никоме није остао дужан“ и благословио породице свих присутних са молбом Богу да свима подари сваког добра у изобиљу. Благословима и молитвама придружио се и јереј Александар обративши се и изразивши личну захвалност.

Летњиковац

Иницијатива за изградњу летњиковца потекла је од групе мештана ентузијаста, али пре свега родољуба и локал-патриота. На челу са парохом Црквене општине Савинац протојерејом Ненадом Бајићем , а касније његовим наследником јерејом Александром Пејовићем, окупили смо се око идеје да се наша светиња узме под заштиту и бригу каква јој и доликује, како би засијала у пуном сјају на понос садашњим као и будућим генерацијама овдашњих мештана. Али не само мештана него и свих оних којима је Србија у срцу, оних који на помисао на своје славне претке доживљавају унутрашњу реакцију пуну снажних емоција помешаних са поносом што су и они део баш овог, нашег народа.

Идеји изградње летњиковца претходила су окупљања на Светим Литургијама и дружења после Свете Литургије у порти цркве која су се често завршавала у касним поподневним часовима. Из ових дружења изродиле су се прво мање акције у виду помоћи свештенику у одржавању црквеног дворишта, да би након тога уследила већа за коју је било потребно укључити и остале мештане. И укључили су се многи и помогли према својим могућностима. Неко донацијама у новцу, неко је понудио да помогне сопственим радом, неко материјалом, неко алатом, а било је и оних који су дошли да обиђу радове и донесу освежење за раднике. У таквој атмосфери заједништва и задовољства што нам је простор око цркве све лепши и уреднији, успели смо да поставимо ограду око цркве која је формирала „мању порту“ унутар веће. У оквиру ове акције, успели смо да оградимо и простор за паркирање аутомобила и да га наспемо ситним каменом.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је ograda-web.jpg
Нова ограда око цркве
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је parking-web.jpg
Паркинг на улазу у црквено двориште

На ред је затим дошао и летњиковац. Потреба за оваквим објектом надовезала се на жељу свих нас да за свог живота оставимо иза себе нешто лепо и вредно својим потомцима. На радост свих нас, на Светим Литургијама у нашој црквици је сада све више људи, а клупе и столови које нам је наш Бранко даровао не могу да приме сав окупљени народ. Недостатак тоалета и места где би се могло склонити од кише су мањкавости које примете и многобројни туристи и организоване групе (ђака, пензионера, планинара, странаца…) које цркву посете током године.

Планом летњиковца предвиђена су два тоалета, велика сала са столовима и клупама и мала кухиња са шпоретом за припрему кафе и осталих топлих напитака. Објекат ће бити димензија 5м х 12м, израђен од дрвета и камена у већем свом делу, а у мањем зидан циглом. Конструкција ће подсећати на трем који ће са северне стране бити затворен зидом од брвана. Кровна конструкција ће бити покривена бибер црепом. Пројекат је одобрен од стране Завода за заштиту споменика културе РС, прибављене су све дозволе и скупљена су средства која омогућавају почетак радова.