У једном од претходних чланака поставио сам видео снимљен за потребе емисије ,,Вања ЕКО путница“. Вања, сниматељска екипа и ја прошли смо део стазе од Цркве брвнаре у Такову до Савинца. У жељи да прођем и у неколико фотографија прикажем и ,,први“ део стазе, данас смо у шетњу кренули из Љутовнице ка Такову.
Љутовница – Таково
Почетна табла коју су поставили чланови ПСД ,,Рудник“ налази се испред љутовничке цркве. На табли је информација о удаљености до таковске цркве (6100 м). Стаза креће асфалтним путем до Калиманића и наставља кроз подручје села Клатичева. Након тога пролази кроз шуму која припада Синошевићима па се спушта у таковски засеок Селиште до Цркве брвнаре. Даље наставља ка Музеју Другог српског устанка па ка спомен-комплексу на Кнежевим ливадама и преко Мрђенице иде до Савинца. Дуж читаве стазе планинари ПСД ,,Рудник“ из Горњег Милановца поставили су табле на свим важним раскрсницама. Део стазе који пролази кроз шуму је такође видно обележен те је врло лако стићи до циља.
Кроз гране окићене још незрелим трешњама, види се у даљини кров Цркве Рођења Светог Јована Крститеља. На граници Доњих Бранетића и Озрема, испред поменуте прелепе црквице, договорио сам састанак са Андријаном у 7.00 ч. овог топлог суботњег јутра.
Тачно у договорено време, кренули смо даље макадамским путем ка плантажи боровница којом она и њен супруг Милета успешно газдују још од 2016. Те године су посадили први хектар, а тренутно обрађују три. Разлог због кога Милета није са нама је велики број обавеза које у овом делу године има. Почела је берба и сав род се транспортује у хладњачу, а Милета тамо највише времена проводи ових дана.
Takovo Berry
Стигли смо до плантаже. Импресивно изгледају хектари засада заштићени противградним мрежама. Пролазимо поред капије на којој је табла са натписом ,,Takovo Berry“. То је само једна од улазних капија на плантажу. Пролазимо је, возимо даље и убрзо стижемо на одредиште. Док нас послужују кафом и ракијом, Андријана ми објашњава како они са својим кооперантима функционишу као задруга. Поред тога што се баве узгојем и продајом боровнице (од чега је све и почело), задруга пружа и услуге одржавања засада широм Србије, услуге резидбе, производње ђубрива, а у плану је и изградња сопствене хладњаче. Ове додатне делатности, као и одржавање плантаже ван сезоне брања, обезбедили су неколицини мештана Озрема и околних села стално запослење и редовне приходе током читаве године.
Док ми разговарамо, четрдесет берача од 5.00 ч. јутрос, вредно пуне гајбице које касније момци задужени за следећи део процеса, преносе до контролних пунктова. Ту се врши контрола квалитета и мерење. Након тога, боровница се отпрема до хладњаче, а одатле ка земљама у које се извози.
Мој Милета
У жељи да сазнам што више о пројекту ,,Takovo Berry“ од Андријане, на моја питања, највише се Милетино име провлачило кроз њене одговоре поред свих њихових сарадника. Милета је дуго смишљао и истраживао којим би послом могао да се бави овде у Србији. Пет година је радио на крузерима и штедео новац, а онда одлучио да озбиљно крене у посао узгоја боровнице. Пошто је по природи студиозан и темељан, до танчина је прво проучио све о узгоју ове врсте воћа. Да би достигао врхунски квалитет плода, од почетка је настојао да својим биљкама обезбеди најидеалније услове за развој. Од припреме земљишта, одабира најквалитетнијих садница, наводњавања (изградио је сопствене бунаре за наводњавање), противградне заштите, примене регенеративне пољопривреде, до примене ђубрива и средстава за заштиту органског порекла. Тај његов приступ и квалитет плода, препознат је и од стране најзахтевнијих земаља на европском тржишту. Тако боровница из Озрема стиже и до купаца у Шведској, Данској, Холандији, Норвешкој… Мањи део се прода на домаћем тржишту. (Боровница се може поручити путем инста профила @takovoberry или на број +381692712038).
Љубав као покретач
Замолио сам Андријану да каже пар реченица и о себи, али она је опет кренула од Милете: ,,Милета и ја смо градска деца. И наравно, како те васпитају данас… (а то, да ли је за похвалу или није, не знам шта бих рекла) углавном иде факултет, па то иностранство… уз савет да је свуда лепше него овде. И онда стварно, имали смо прилику да радимо и у иностранству и да све то видимо из различитих углова…“ Иначе, она је након завршеног Факултета за графички дизајн одређено време боравила и радила у Америци, а онда се због љубави (како сама кроз осмех каже) вратила у Србију. Ради у струци у Горњем Милановцу, а поред тога велика је подршка Милети у пословима везаним за боровницу. Све више размишљају да градски живот замене сеоским и да у неком од таковских села оснују своје домаћинство.
,,Шумадија је предео, састављен из више мањих предеоних целина: Гружа, Лепеница, Таково, Рудничка Морава, Качер, Горња и Доња Јасеница, Смедеревско подунавље, Космај, Околина Београда и Шумадијска Колубара.
Таково
Предеона целина Таково и његових 36 насеља, увек се налазила у саставу једне административне јединице, било да је то била Рудничка нахија са центром у Брусници, потом Руднички округ са центром у Горњем Милановцу, а потом Таковски срез и општина Горњи Милановац:
Бершићи, Брајићи, Брезна, Брусница, Велереч, Врнчани, Горњи Бањани, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац, Грабовица, Доњи Бранетићи, Дренова, Јабланица, Калиманићи, Клатичево, Коштунићи, Леушићи, Лозањ, Лочевци, Луњевица, Љеваја, Љутовница, Мајдан, Накучани, Неваде, Озрем, Полом, Прањани, Ручићи, Сврачковци, Семедраж, Синошевићи, Срезојевци, Таково, Теочин и Шарани.“
Текст преузет из Митолошког зборника 33:
НАУЧНИ СКУП ШУМАДИЈА – ИСТОРИЈА И МИТ одржан у Рачи, 15. новембра 2014. године
ШУМАДИЈА У АНТРОПОГЕОГРАФСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА БОРИСАВ Т. ЧЕЛИКОВИЋ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БЕОГРАД
ТВ емисија ,,Вања ЕКО путница“ је била у посети нашем крају. Имао сам ту част да будем водич Вањи и екипи на планинарској стази од Такова до Савинца. Свратили смо и до Малог шареног подрума.
У таковским селима нема пуно оних који гаје винову лозу, а још мање оних који се баве производњом вина. Главно пиће је овде ракија и то она која је одлежала и примила боју од храстовог бурета.
Дејан Милошевић из Шарана
На питање, одакле идеја да се у Шаранима сади винова лоза, Дејан одговара како је то била његова жеља још од средњошколских дана. Деведесетих година, када је у нашој земљи била велика економска криза и када су около буктали ратови, Дејан је маштао о животу у селу и свом винограду. Ова жеља га је све више обузимала, па је почео да учи о узгоју винове лозе и производњи вина. Кренуо је да посећује фестивале и салоне посвећене вину. Завршио је и курс за сомелијера (франц. Sommelier). Тако је почео да упознаје људе који се занимају за ову тематику, али и оне који су већ дубоко ушли у процесе узгоја грожђа и производње вина.
Први виноград
Најкорисније савете на самом почетку добио је од Божа Александровића, нашег искусног винара. Он га је усмерио да прво окуша срећу са узгојем Совињон блана (франц. Sauvignon blanc) и 2008. године, Дејан је посадио првих 1200 чокота ове познате сорте белог грожђа. Након три године, стигао је први род, а Дејан је направио своје прво вино. Резултат је био више него добар јер се испоставило да клима, земља и остали услови које Шарани нуде овој сорти грожђа доприносе специфичној ароми вина.
Охрабрен овим малим успехом, Дејан је одлучио да прошири своје засаде, па је поред нових 2000 чокота Совињон блана, засадио и цревне сорте Мерлоа (фр. Merlot) и Каберне франа (Cabernet Franc).
Планови
Након што је заједно са својим оцем од темеља подигао, озидао и покрио вински подрум, следећи корак му је да уреди унутрашњост, да набави још опреме која му је потребна да би проширио производњу. Паралелно ради на уређењу домаћинства, пошто у своју понуду жели да уведе и смештајне објекте који ће се користити у туристичке сврхе. Овај део посла ће на себе преузети Дејанова супруга Јасмина.
Жеља му је да једног дана заокружи своју понуду и да се у његовој винарији у будућности одржавају, како он каже: ,, … радионице слагања вина и хране, промоције и дегустације.“ Пошто је њему у фокусу квалитет, а не квантитет, Дејан не види себе као некога ко би продавао своје производе великим трговинским ланцима. Циљ му је да све своје производе понуди и прода управо ту у свом Малом шареном подруму. Такође, он прати винску сцену Србије и радо се одазива позивима организатора винских скупова, салона, сајмова и осталих винских манифестација.
Борба
На питање: ,,Како се бориш?“ – Дејан се прво од срца насмејао, а онда ми је објаснио суштину:
,, Једном годишње можеш да направиш вино. Имаш сад… ево… четрдесет пет, нека доживиш осамдесет пет, значи још четрдесет пута можеш да направиш вино и то ти је то. Грешке се овде не праштају. Ако направиш једну грешку током године, та година је изгубљена. То је један од ризика.
Друга ствар, кад посадиш виноград, ти не знаш шта ћеш добити. Није то као јабука, крушка или шљива… све зависи какве ароме можеш добити на свом земљишту. Пошто се нико у ближој околини не бави узгојем лозе, нисам могао да пробам туђе вино и да кажем: – Ок, ја ћу добити нешто слично. Ја нисам знао уопште шта ћу добити. Када смо добили прво вино, схватио сам: – Ово је одлично! Тај Совињон може да повуче ароме на две три стране. Сад, неке су скроз назанимљиве, а неке су одличне. На моју срећу код мене је отишао на те цитрусне, воћне, свеже ароме. Није отишао на хербалне, где се осећа неко сено, што мени није уопште занимљиво. И тако, ти посадиш па шта ти Бог да.“
Што се тиче средстава за развој винарије, углавном се сналази сам (да ми не замери Дејанова породица која га апсолутно подржава и помаже, кад напишем ,,сам“ мислим и на његове најближе, супругу Јасмину и родитеље Мирослава и Биљану). На субвенције од стране државе, не може да се ослони. Повремено одлази на рад у Словенију, а зарађени новац улаже у остварење свог сна.
Резултати досадашњег рада
Поред вина, у Малом шареном подруму производи се и ракија и одличан домаћи коњак. За сваки производ Дејан користи своје воће, па тако поред грожђа узгаја и шљиве. Циљ му је да у што скорије време задржи само старе сорте шљива које су се показале најбоље за ракију (Маџарка и Црвена ранка).
Дејан воли и да експериментише, па је поред коњака, траварице и комовице пробао да направи од грожђа сорте Тамјаника ароматично Оранж вино. Пошто су беле сорте показале веома изражајну ароматичност на његовој земљи, Дејан планира да следеће године засади још једну врсту белог грожђа – Траминац.
Шта ти Бог да
Дејан је још један пример да једино љубав може бити довољно јак мотив да се човек нечему посвети. Јер да је у ову своју животну авантуру кренуо искључиво због новца, много пута би већ до сад одустао.
Живимо у земљи и у времену када се овај вид ентузијазма не цени довољно. Данас је свако ко се одлучи да живи на селу од свог рада, истински херој. Херој који своје борбе води сам, али који даје добар пример другима. Захваљујући оваквим херојима видимо да је могуће ићи и тим путем… путем самосталности и слободе.
