Претрага за:

Незаобилазна тема и обилазни путеви

Већ је скоро два месеца од када се за путовање од Милановца до Такова у оба правца користе обилазни сеоски путеви. Један од ових сеоских путева води преко таковских брда и пролази поред кућа фамилије Савића и излази на главни пут код Јасена. Овај пут се највише користи и то у оба правца. Вожња овуда може да буде стресна пошто је пут доста узак, у појединим деловима стрм и кривудав, а самим тим и непрегледан. Мора да се вози пажљиво и да се води рачуна о томе да у сваком моменту може наићи неко из супротног смера.

Обилазница из правца Милановца иде од скретања код Срчаника ка Врнчанима где се из Синошевића долази до центра Такова (код продавнице ,,Пролетер“). Овај пут је много даљи и није у најбољем стању те га возачи у великој мери избегавају. Уместо њега за долазак из Милановца у Таково, радије се користи пут преко Семедражи и Шарана.

Радови на главном путу Г. Милановац – Таково

Према незваничним информацијама радови ће трајати бар још шест месеци. На почетку и крају деонице на којој су радови у пуном јеку стоји знак забране саобраћаја, али траса није у потпуности затворена. Овуда је могуће проћи у случајевима хитности, али на сопствену одговорност и спремност на то да радне машине могу зауставити пролаз и то може трајати дужи временски период.

Пролазећи градилиштем приметио сам да ће нови пут бити значајно шири у односу на стари. Ово ће свакако допринети квалитету приступнице, али ће уједно угрозити имања и објекте који су у власништу мештана, а налазе се у непосредној близини коловоза. Поједине комшије се суочавају са великим проблемом јер им нови пут одузима велики део дворишта и досеже до испод прозора стамбених објеката. Није редак случај да ће помоћни дворишни објекти морати да се руше, а на жалост има и кућа које су директно угрожене. Како ће ови имовинско-правни односи бити решени још увек се не зна пошто су судски процеси у току.

Вашар у Такову

Људи из таковског краја воле вашаре. У прошлости су вашари били место где се родбина окупљала, где су се склапали послови, где се пазарило и трговало, али и где се веселило уз ,,живу музику“ и добру храну и пиће. На вашарима су се момци и девојке ,,погледали“. Неретко се дешавало и то да момак ,,украде“ девојку са вашара или вашера како то овдашњи народ радије каже.

Вашар је служио да се људи ,,покажу“

Вашар је некада био и место на коме су појединци могли да покажу свој друштвени статус, домаћини своје богатство, момци да су за женидбу, девојке одевене и накићене за ову прилику да су за удају, млади родитељи своју скоро рођену дечицу…

Момак који би желео да се покаже плаћао би музикантима да свирају, а затим би стао на место коловође у тек формираном колу. Претходно би питао девојку која му је ,,запала за око“ да стане до њега како би је држао за руку док играју. Читава је то процедура била, пуна неизвесности и слатких мука.

Вашари или панађури

Вашари су обично везани за црквене празнике и налазе се побројани су у црквеном календару по местима одржавања и по празницима на који се одржавају, али како Миленко С. Филиповић пише: ,,Побожност је споредни аспект тих вашара иако су скупови о празнику и око цркве.“ Он још пише да су многи вашари у таковском крају настали ,,од некадашњег обичаја колективног идења и брања лековитог биља и шумских плодова“ али да има и оних који су привредног карактера на којима је вршена трговина стоком и пољопривредним, као и занатским производима.

Пантелејевдан у Такову

Вашар у Такову је од самих почетака са краја деветнаестог века био сточни вашар, и то један од највећих ове врсте у Србији како сам чуо од старијих мештана из села. Одржава се деветог августа на Светог Пантелејмона и траје три дана. Ове године почеће сутра, седмог и трајати до деветог августа када је и поменути празник.

Како је то било 1955. године, пише Миленко С. Филиповић у својој књизи ,,Таковци“:

,,Вашар у Такову почиње већ увече уочи Пантелијевдана. Догони се у великом броју крупна стока: по неколико хиљада грла говеда, у мањем броју коњи. Буде и оваца. На вашару се продају и комплетна кола: кола на продају означена су усађеним прутем који је на врху уденута цедуља са ценом. Буде ту и поврћа (особито парадајса) и воћа донетог из Мораве. Затим, ту су шатре за продају пића, па шатре за забаву (гађање и сл.), рингишпил“, продавци лецедерских израђевина, освежавајућих пића итд., а неизоставно на вашару буде и свирача, јер вашар не може да буде без играња кола, а то не може без свирача (сада поглавито хармоникаша).“

Нисам сигуран да ће овогодишњи вашар бити овакав како га уважени проучавалац нашег краја описује у прошлости. Оно у шта јесам сигуран је то да ће бити шатри са ,,живом“ музиком, рингишпила и других занимација за децу, као и добре хране са ражња, свадбарског купуса и осталих ђаконија, хладног пива и сладоледа на точење. Биће организован и културно-уметнички програм и све остало што таковски вашар уобичајено нуди.

Данас сам прошетао да проверим како иду припреме и ево мало фотографија.

Видимо се на вашару!

Илиндански вашар у Горњем Милановцу

,,Посматрао сам вашар у Горњем Милановцу на Илиндан, 2 августа 1954. Вашар је отпочео после подне уочи Илиндана, а почео да се растура на Илиндан иза подне. На сточни трг су била догнана многа говеда; осталих врста стоке – коња, оваца, свиња било је сразмерно веома мало. Сем стоке на сточној пијаци су продавани: креч, бостан, седларска роба, ужарска роба, фијакери и обична кола, употребљаван грађевински материјал, точкови, ракиски казани и др., а било је и шатри с јелом и освежавајућим пићима. Испред пијаце, где се продају млечни производи, воће и поврће, изложили су овога пута своју робу трговци са стране: Ере су продавале катран, лонце и црепуље, чаброве и друге судове рађене од дужица. По улицама је било Цигана који су продавали своје израђевине (гребене, чешљеве, сврдлове, вретена и др.), па и мутавџија од Ниша. После подне задржала се у граду само још маса омладине, која се шетала до касне вечери главном варошком улицом и забављала на окретаљкама (рингишпил), под шатрама са стрелиштем и сл.“

Овако Миленко С. Филиповић описује вашар 1954. године. Оно што се данас 2023. године могло видети у Железничкој улици само подсећа на прошла времена.

Суперћелијски јул у Такову

Причају људи да је на таковским њивама и пољима до сада било и изненадног невремена и града, грмљавине и громова, али да до сада нису видели и доживели овакве појаве на небу какве су претходних дана протутњале кроз Србију, закачивши и наш крај. На сву срећу, повређених овде није било. Доста је дрвећа изломљено, страдала је по нека стреха или пластеник, а надлежни упозоравају да бисмо могли очекивати слично невреме и данас и наредних дана.

Огњевити свеци у народном календару

У народном календару ово је период године посвећен огњевитим свецима: Светом Пантелији, Светом Илији, Огњеној и Благој Марији и Светом Прокопију. Народ их је тако назвао јер се славе у време највећих жега када лако избијају пожари. О томе Миле Недељковић пише у својој књизи ,,Годишњи обичаји у Срба“.

Аранђеловдан летњи

26. јул је дан када се славе сва јављања и чуда Светог архангела Гаврила. Драгомир Антонић је у својој књизи ,,Српски народни календар“ забележио причу везану за Таково и овај празник: ,,У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе, пије воду и лечи се од разних болести.“

Овај дан није ,,обележен црвеним словом“ у црквеном календару, те се различито празнује у крајевима где живи наш православни народ. Негде се строго не ради, а понегде је у прошости био посвећен предивном народном обичају милосрдних моба када се помагало сиротињи. (Драгомир Антонић – ,,Српски народни календар“)

У народу се верује да: ,,Ведри Аранђеловдан предсказује јаку зиму.“ (Миле Недељковић – ,,Годишњи обичаји у Срба“)

Данас 25.7.2023., дан је био изузетно тежак и врео. Један од коментара је био да је толико вруће као да се налазимо испод сача.

Таковска филозофија чекања

Чекај сине док завршиш школу. Чекај… прво заврши факултет, војску, па да се запослиш. Чекај ону праву, чекај док купиш стан или кућу. Чекај док се роде деца, док заврше школе, док их пожениш и поудаш. Чекај у реду на каси, чекај у реду код лекара, чекај да платиш рачун, чекај на излазу са ауто-пута. Чекај да прође последња рата кредита, чекај годишњи одмор, чекај да ови оду, чекај да други дођу… Чекај док одеш у пензију…

Један филозоф тврди да је чекање стање између времена и бесконачности, а источњачки мудраци да је чекање прилика да развијемо свесност и дубље разумемо себе и свет око нас. Чекање је најбоље време за интроспекцију или за припрему за исповест, зависи ко шта више воли.

Причају старији Таковци да их је изградња садашњег асфалтног пута од Милановца ка Прањанима коштала не само чекања да се изградња оконча, него и активног учешћа у радовима. Свако је био дужан да без надокнаде ради било на превлачењу туцаног камена воловским запрегама, било да одређени број дана проведе у каменолому где се ручно ситнио камен.

Ових дана поменути пут се проширује и тога сад нема, али се зато много чека. Обавезно десетак-петнаест минута или према субјективном осећају , сат до сат и по сваки боговетни пут када се из Такова крене ка Милановцу и обрнуто. Кад год да кренеш црвено светло ти не гине.

Идеално време за дубље преиспитивање себе и света који нас окружује.