Претрага за:

Уређење Цркве брвнаре у Такову

Радови на летљиковцу су завршени. Остало је још неколико дана рада да се заврши ограда око црквеног имања. Проширен је паркинг и већ сутра би требало да кренемо са постављањем бехатона. У плану имамо још да посадимо младице липе и храста и да поставимо расвету у дворишту као и безбедносне камере. Међутим, оно око чега смо се сви у одбору сложили је да нам у наредном периоду главни фокус буде на уређењу саме цркве пошто одавно није ништа рађено у ентеријеру.

Културно-историјски значај таковске цркве

Укратко, да није било договора на Цвети 1815. године у порти Цркве Светог Ђорђа у Такову, можда не би било ни модерне државе Србије. Поред тога, наша црква је једна од најстаријих грађевина ове врсте у Србији. Првобитно саграђена 1724. године, спаљена следеће, па на темељима старе саграђена поново 1795. године.

Тренутно стање – Црква Светог Ђорђа у Такову

Црквени намештај (изузев сточића за целивајућу централну икону који је нов) је у прилично лошем стању и по њему су видљиви трагови пропадања. Иконостас заједно са иконама би такође требало рестаурирати, ламперију на своду заменити, лустер такође. Ако Бог да планирано је постављање камена на читавој површини пода цркве. На двестоту годишњицу Таковског устанка замењена је кровна шиндра, али би ваљало и њу мало средити и префарбати. Испред цркве су две палионице за свеће које су се показале као веома несигурне. Неколико пута су се запалиле услед великог броја упаљених свећа, тако да би и тај део требало трајно решити.

Донације за уређење Цркве Светог Ђорђа у Такову

Шта ће све бити урађено у великој мери зависи и од средстава која ће бити прикупљена путем добровољних прилога. Са прикупљањем ћемо почети на дан црквене славе која је у наредну суботу 06.05. на велики хришћански празник Ђурђевдан. Овог дана ће бити отворена књига прилога, а већ од сада, ко је вољан да помогне то ће моћи да уради након договора са нашим свештеником.

Пред црквену славу у Такову

Ђурђевдан ће брзо, за десетак дана. Многи људи нам замерају што не најављујемо када се нешто ради у црквеној порти јер би желели да учествују. Ми се заиста трудимо колико можемо да свакога обавестимо, па ево и овога пута позивамо све који су вољни да помогну да дођу на нашу славу. Отворена је књига прилога и свако може да приложи у новцу и учествује у радовима. Следеће што је у плану је обнова унурташњости наше цркве и сви прилози ће бити усмерени у том правцу. О овоме ће бити речи у неком наредном чланку где ћемо приказати тренутно стање, а оно што се у међувремену радило у дворишту цркве је следеће:

  • Израда капија на три узлаза црквеног дворишта
  • Завршни радови на летњиковцу (облагање темеља каменом)
  • Зидање шахте за водомер
  • Постављање спољне ограде око црквеног имања
  • Проширење паркинга на главном улазу на црквено имање
  • Припреме за постављање бехатона на паркингу
  • Уклањање осушеног стабла исред главног улаза
  • Насипање земље око летњиковца (припрема за травњак)

Ево мене, ето вас…

На Светој Литургији у Цркви Светог Ђорђа на Цвети 1815. године у Такову, окупили су се сви виђенији људи рудничке нахије и околних села. Данас, двеста осам година касније, успомену на овај славни дан наше историје обележило је нас стотинак. Виђеније не видесмо.

Срећан празник Цвети! Срећна двеста осма годишњица Таковског устанка!

Два љешника ораху су војска

Бог је човека створио за велика дела. Када има добар мотив, јасан и племенит циљ, јаку вољу и веру, све му је могуће. Одличан пример за ово је Јовица Спајић, ултрамаратонац који је најбољи на свету у овој дисциплини. У изузетно захтевним тркама, он се излаже надљудским напорима и испитује сопствене границе. Не штеди ни тело ни душу. Често спомиње Бога, а последње атоме снаге чува за узвик ,,СРБИЈА“ при уласку у циљ. Овај изузетан млади човек плени својом смиреношћу и скромношћу, а својим речима покреће сваког свог слушаоца на позитивну промену, на излазак из сопствене зоне комфора (како се то популарно данас каже).

Друштво држи земљу и градове

Јовица је доказ да човек као појединац може да мења свет око себе на боље. Међутим, када би одлучио да на селу живиш сам, па макар био људска громада као Јовица, живот би ти био врло тежак и компликован. Сеоски послови траже више од једног пара руку. Без обзира да ли поседујеш сав потребан алат, сав матреријал за рад, тракторе, прикључне машине, камионе и осталу машинерију, ако немаш некога да ти помогне тешко ћеш проћи.

Васа Пелагић у свом ,,Народном учитељу“ о удруживању пише: ,,Два љешника ораху су војска. Друштво гради и ствара; друштво држи земљу и градове; друштво држи дом и породицу. И прут је у снопу јачи. Што је једноме скупо друштву је јевтино. Што један не може то је задрузи лако. У друштву је и јело слађе и рад лакши. „Благословене многе и вредне ручице“. Једна памет и једна слога, а многе руке чине чудеса. И два лоша избише Милоша.

Задруга има песме и гусле, то су знамење опстанка српског. Песму, језик и задругарство српско ваља нам чувати, а задруге и удружења ваља нам стварати. Задруге: за осигурање, за позајмицу, за штедњу, за набавку боље приплодне стоке, задруге за набавку бољег семена, бољих алата и машина то су широка поља рада за све умне Србе родољубе, и за ратаре, и занатлије и трговце српске.

Toг се увек треба придржавати; самац је свуда као кукавац. У породици задружној свак је јачи, веселији, ситији, одевенији и ведрији. Сноп се не може лако ни савити ни изломити, а један прут лако се превија и ломи.“

Таково Црква брвнара - Takovo,, Crkva brvnara

Таково Црква брвнара - Takovo,, Crkva brvnara

Кртица се храни живцима вртлара

Ни мањег створа, ни већег непријатеља сваком вртлару и сваком домаћину који држи до свог травњака. Чега се све нисам наслушао и нагледао… шта су све људи покушавали не би ли отерали ову подземну штеточину. Од разноразних отрова, растеривача на соларну енергију, разних коктела и бућкуриша које би справљали и сипали у кртичњаке, до чудноватих справа и оруђа налик онима које су прављене у средњем веку. Можда би некоме ко посматра са стране деловао смешан домаћин који се на прстима шуња до кртичњака док у једној руци носи мотику, а другом маше како би утишао све присутне да не би уплашили и отерали монструма. Ту муку не може да разуме онај ко није уложио године труда и рада да би добио леп травњак.

Искуства и методе у борби против кртица

Ненад Мијић на свом ФБ налогу пише: ,,Прокувати у води бели лук, љуту туцану паприку, бибер и менту (нану). Сачекати да се охлади па процедити. Онда оном прскалицом као за стакла или неком сличном испрскати ивице дворишта. Решава и мишеве и пацове, кртице, дивље зечеве у воћњаку све. Оним остатком натопити крпу и тај густи остатак заједно са крпом убацити у рупе од кртичњака и нема их. Помаже и лаванда да се посади около травњака или површине која се штити.“

Горан Салапура, такође у оквиру исте објаве одговара: ,, Динамит у кртичњак.“

Дејан Бођанац: ,,Псећа какица у рупу. Не воле тај мирис.“

Нуфрета Суљић: ,,Бензин на крпу намочит и убост у земљу.“

Ениса Хасковић Хоџић: ,,Главу од рибе убацити у рупу гђе је кртица и затрпати на неколико мјеста и кртица одлази.“

Осман Мединић: ,,Ево да дам одговор. То је једноставан начин. Удариш металну шипку у земљу двадесет до тридесет центиметара и натакнеш пластичну флашу и ријешио си проблем. А ево објашњења. Kада вјетар мало духне помиче флашу и ствара звук који преноси метална шипка у земљу и од тог звука кртица бјежи мислећи да је нешто сасвим друго.“

Милован Рајо Раичевић: ,,Све чиста лаж.“

Чуо сам још и за некакве таблете које у додиру са влагом из земље пуцају, а из њих затим излази гас смртоносан за кртице. Од народних мудролија чуо сам и ону да кртице може да отера ражањ који се пободе у кртичњак, с тим што тај ражањ мора бити онај који се користио за печење божићног прасета.

Васа Пелагић о кртицама

,,Кртице су корисне у ливадама, јер оне њихове ровине и рупе примају воду у дубљину и наводњавају ливаду влагом кад је суша, оне помоћу ровина и рупа причињавају, да ваздух продире дубље у земљу, а то је нужно за бољи род; кртице тамане и једу разне животињице, које шкоде ливади. Вредан привреданик кртичњаке изравњава.

Кртица шкоди поврћњаку али отуда се она може отерати, кад се неколико дана са згодном мотком прошире подубоко рупе кртичњака тако, да у њих слободно удара сунце и ваздух. Од тога ће ове побећи па друго место, где нису шкодљиве.“

У својој књизи ,,Народни учитељ“ Васа Пелагић је благонаклон према овим створењима и не сматра их штеточинама. Уз то даје и врло једноставан начин како отерати кртицу из свог дворишта у комшијско :). С обзиром на то да још увек нисам пробао ни један од горе наведених метода, не могу потврдити који је делотворан. Једино шта ми преостаје је да испробам неки од понуђених у случају напада кртице.