Свакога дана нешто се дешава на нашем градилишту у порти таковске цркве брвнаре. Још увек смо у фази припрема за изливање плоче. Главни мајстор у овој фази, наш Бобан Кале Каравезић ту је од јутра, зида, шалује, копа, зове телефоном, уговара, организује… даје се свим срцем. Од када смо кренули са овом акцијом он је ту у првим борбеним редовима. Први задатак кога се прихватио је био прикупљање прилога од комшија из Такова и то је обавио тако да је све нас из одбора засенио. Само то да је урадио било би и више него довољно. Међутим он је неуморан, пун ентузијазма и енергије коју беспоштедно улаже. И вечерас је био ту, са лопатом у руци заједно са комшијама Бранком и Мишом Дрињаковићем који су дошли да помогну багером.
Нови дан нам је донео нове људе који су нам се придружили. Заиста је диван осећај када се људи удружују око племенитог циља и још је веће задовољство у томе и сам учествовати. Не сећам се када сам последњи пут био оволико занесен неком идејом, не сећам се да сам икада нечим био окупиран у толикој мери да ме просто мрзи и да једем и спавам како не бих беспотребно губио време на такве ствари 🙂
Круг се шири, о нашој акцији се прича и препричава и то је добро. Сви који желе да нам се придруже су добродошли. Што нас је више то смо јачи 🙂
Јутрос ми Милан Живанић рече кроз смех и шалу две врло озбиљне реченице: ,,Лепо је кад се Срби сложе, могу да направе шта хоћеш. Само штета што се то не догађа често.“ Још увек сам под утиском, јер заиста велика је сила у слози и заједништву. И сам Господ наш Исус Христос каже: ,,Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима“.
Иначе, Милан ми ово рече након што је истоварио приколицу шљунка за потребе наставка радова. Поред њега данас су на радовима ископавања и дотеравања шљунка били Мирко Дрињаковић, Жарко Савић, Илија Слијепчевић, Аксентије и Немања Дрињаковић и Владе Бојовић, а надзорни орган био је наш капитен свештеник Ацо који је нашао мало слободног времена да нас обиђе па да настави даље у решавање питања набавке бибер црепа.
Данас смо са Божијом помоћу и уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина излили темеље летњиковца. Радовима је претходило освећење и полагање три камена темељца. Службу су вршили Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, јереј Александар Пејовић и протојереј Миодраг Анђелић. Након молитве протонамесник Драган је и у своје лично име захвалио окупљенима на труду и залагању речима: ,,Ко Цркви даје Богу позајмљује, а Бог никоме није остао дужан“ и благословио породице свих присутних са молбом Богу да свима подари сваког добра у изобиљу. Благословима и молитвама придружио се и јереј Александар обративши се и изразивши личну захвалност.
Иницијатива за изградњу летњиковца потекла је од групе мештана ентузијаста, али пре свега родољуба и локал-патриота. На челу са парохом Црквене општине Савинац протојерејом Ненадом Бајићем , а касније његовим наследником јерејом Александром Пејовићем, окупили смо се око идеје да се наша светиња узме под заштиту и бригу каква јој и доликује, како би засијала у пуном сјају на понос садашњим као и будућим генерацијама овдашњих мештана. Али не само мештана него и свих оних којима је Србија у срцу, оних који на помисао на своје славне претке доживљавају унутрашњу реакцију пуну снажних емоција помешаних са поносом што су и они део баш овог, нашег народа.
Идеји изградње летњиковца претходила су окупљања на Светим Литургијама и дружења после Свете Литургије у порти цркве која су се често завршавала у касним поподневним часовима. Из ових дружења изродиле су се прво мање акције у виду помоћи свештенику у одржавању црквеног дворишта, да би након тога уследила већа за коју је било потребно укључити и остале мештане. И укључили су се многи и помогли према својим могућностима. Неко донацијама у новцу, неко је понудио да помогне сопственим радом, неко материјалом, неко алатом, а било је и оних који су дошли да обиђу радове и донесу освежење за раднике. У таквој атмосфери заједништва и задовољства што нам је простор око цркве све лепши и уреднији, успели смо да поставимо ограду око цркве која је формирала „мању порту“ унутар веће. У оквиру ове акције, успели смо да оградимо и простор за паркирање аутомобила и да га наспемо ситним каменом.
Нова ограда око цркве
Паркинг на улазу у црквено двориште
На ред је затим дошао и летњиковац. Потреба за оваквим објектом надовезала се на жељу свих нас да за свог живота оставимо иза себе нешто лепо и вредно својим потомцима. На радост свих нас, на Светим Литургијама у нашој црквици је сада све више људи, а клупе и столови које нам је наш Бранко даровао не могу да приме сав окупљени народ. Недостатак тоалета и места где би се могло склонити од кише су мањкавости које примете и многобројни туристи и организоване групе (ђака, пензионера, планинара, странаца…) које цркву посете током године.
Планом летњиковца предвиђена су два тоалета, велика сала са столовима и клупама и мала кухиња са шпоретом за припрему кафе и осталих топлих напитака. Објекат ће бити димензија 5м х 12м, израђен од дрвета и камена у већем свом делу, а у мањем зидан циглом. Конструкција ће подсећати на трем који ће са северне стране бити затворен зидом од брвана. Кровна конструкција ће бити покривена бибер црепом. Пројекат је одобрен од стране Завода за заштиту споменика културе РС, прибављене су све дозволе и скупљена су средства која омогућавају почетак радова.
Након завршетка адиминистративног процеса који је обухватао израду плана, прибављање дозвола од Завода за заштиту споменика културе РС и осталих званичних државних институција, а пре свега након благослова Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина почели смо са градњом летњиковца у порти црке Св. Ђорђа у Такову. Данас је завршена припрема терена, равнање и копање земље на месту где ће бити постављени темељи.
